Njivski vijušac (Fallopia convolvulus (L.) Á. Löve)
Njivski vijušac je jednogodišnja biljka. Tanka stabljika je polegla, duga do 1 m. Grana se od osnove. Omotava se oko drugih biljaka, ili predmeta kao njivski poponac. Obe vrste su veoma slične barem do kraja maja kada biljke još nisu procvale. Cvetovi njivskog vijušca su sitni, zelenkastobeli, skupljeni u pazušne grupice ili u vršne retke klasove (Grlić 1990; Konstantinović et al. 2021) – sušta suprotnost velikim, belim, levkastim cvetovima njivskog poponca. Tek tad se primećuje da obe vrste nistu srodne i da pripadaju različitim familijama. Vijušac cveta od juna do avgusta. Plod je crna, trobridna, jednosemena orašica. Za razliku od ploda poponca koji ima semena koja „nikom ne trebaju“, plodovi vijušca su jestivi i od njih se može skuvati kaša, a ako se samelju dobija se brašno koje se dodaje drugom brašnu za pravljenje hleba. Plodovi su puni skroba, šećera i proteina. Ne čudi da ih ptice vrlo rado jedu. Orašice izgledom podsećaju na plodove heljde. Na južnoj obali Baltičkog mora su se još početkom 19. veka sakupljali plodovi „divlje heljde“ (Behre 2007). Od mladih listova vijušca, koji se beru pre cvetanja, mogu da se kuvaju variva ili da se dodaju supama kao dodatak. Stariji listovi i stabljike mogu da deluju otrovno (Grlić 1990). Jedna biljka u sezoni može da stvori i preko 1000 plodova, ali je prosek oko 150 do 200 (Šarić 1991).
Inače, vijušac je u svojoj istoriji često menjao rodove. Jedno vreme su je botaničari uvrštavali u rod heljde (Fagopyrum carinatum Moench.), ali i rod dvornika (Polygonum convolvulus L.). Da bi zbrka bila potpuna, ova vrsta je poznata i kao Bilderdykia convolvulus (L.) Dumort. Ali, svima je manje-više isto ime kojim se opisuje vrsta convolvulus (lat. convolvere = uvijen, uvrnut (Marin and Tatić 2004)).
Sl. 1. U Arheobotaničku baštu njivski vijušac (Fallopia convolvulus (L.) Á.Löve) je prenet iz Dunavskog parka koji se nalazi preko puta. Peo se uz ogradu parka. Klijanac snimljen 4. maja 2015.
Njivski vijušac raste kao korov u strnim žitima, ređe u okopavinama, a nalazi se i na ruderalnim staništima. Ne odgovara mu vruća klima (Šarić 1991).
Sl. 2. Njivski vijušac „u akciji“. Čvrsto obavija strnjiku krupnika (Triticum spelta L.) u Arheobotaničkoj bašti, kraj jula 2020.
Na osnovu arheobotaničkih nalaza postoje jasne indicije da su plodovi vijušca ponekad sakupljani (Behre 2007). Veća količina ugljenisanih orašica vijušca je pronađena u Danskoj (zajedno sa manjom količinom zrna ječma (Hordeum tetrastichum Stokes) i semena obične pepeljuge (Chenopodium album L.)) u jednoj posudi iz 1. veka pre nove ere. Nalaz je istraživač tumačio kao ostatke obroka. Kod nas se ova vrsta u arheobotaničkim kolekcijama pojavljuje uglavnom kao uobičajen, ali ne mnogobrojan korov još od neolita (van Zeist 2002; Medović 2010, 2012; Kroll and Reed 2016). Na jednom lokalitetu iz kasnorimskog perioda se ova slika menja. Velika količina njivskog vijušca u kombinaciji sa mnogo manje semena njivskog poponca ukazuje na jaku zakorovljenost varvarske njive na kojoj je rastao krupnik (Medović 2009). Krupnik je takoreći bio potpuno „ugušen“ od strane ove dva „daveža“.
Kviz pitanje:
Njivski vijušac se obavija u smeru kazaljke na satu, tzv. sinestralnom smeru, tj. sleva i uzrokuje poleganje i „gušenje“ useva. U kom smeru se uvija njivski poponac?
Odgovor na ovo pitanje ćete pronaći na našem sajtu.
Aleksandar Medović, arheobotaničar
Literatura
- Behre K-E (2007) Collected seeds and fruits from herbs as prehistoric food. Veg Hist Archaeobotany 17:65–73. https://doi.org/10.1007/s00334-007-0106-x.
- Grlić L (1990) Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. August Cesarec, Zagreb.
- Konstantinović B, Popov M, Samardžić N (2021) Osnovi herbologije – praktikum. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.
- Kroll H, Reed K (2016) Die Archäobotanik. Feudvar 3. Würzburg University Press, Würzburg.
- Marin P, Tatić B (2004) Etimološki rečnik naziva rodova i vrsta vaskularne flore Evrope, 2nd-e izd edn. NNK internacional, Beograd.
- Medović A (2010) Biljna privreda Gradine na Bosutu (ili Savi) u starijem gvozdenom dobu). In: Gradina na Bosutu – Naselje starijeg gvozdenog doba. Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture AP Vojvodine, Novi Sad, pp 329–355.
- Medović A (2012) Late Bronze Age Plant Economy at the early Iron Age Hill Fort Settlement Hissar? Rad Muzeja Vojv 105–118
- Medović A (2009) Čuruški krupnik iz 4. veka: U čvrstom zagrljaju njivskog poponca i njivskog vijušca. Rad Muzeja Vojv 51:147–157
- Šarić T (1991) Atlas korova = Atlas sornjakov = Weed Atlas = Atlas plevelov = Atlas des mauvaises herbes = Atlas na pleveli = Atlas de malas hierbas = Unkräuter-atlas: 100 najvažnijih vrsta korovskih biljaka u Jugoslaviji, 4. izd. Svjetlost, Sarajevo
- van Zeist W (2002) Plant husbandry and vegetation of tell Gomolava, Vojvodina, Yugoslavia. Palaeohistoria 43/44 (2001/2002):87–115
