Obeležen Dan Muzeja Vojvodine - Музеј Војводине

Obeležen Dan Muzeja Vojvodine

27.10.2021. | Vesti

U utorak, 26. oktobra 2021. godine Muzej Vojvodine je obeležio 174 godine postojanja.
Sa ponosom smo proslavili 174 godine tradicije, rasta, stručnosti, istraživanja koji su nas učinili hramom izložbi, knjiga, edukativnih programa i drugih projekata, a zbog kojih smo izrasli u matični muzej za čitavu teritoriju AP Vojvodine.
Ponosni smo čuvari neprocenjivo vrednog muzeološkog blaga koje svedoči o dugoj i bogatoj istoriji i tradiciji ovog prostora.

Reč direktorice Muzeja Vojvodine mr Tijane Stanković Pešterac
Uvaženi gosti, dragi prijatelji,
Zadovoljstvo mi je da vas pozdravim ove večeri, i poželim vam dobrodošlicu u Muzej Vojvodine – koji danas obeležava 174 godine postojanja.
Dozvolite mi da vas nakratko podsetim da Muzej Vojvodine svoje korene vuče iz Matice Srpske, kao nastavljač i baštinik njene Srpske narodne zbirke, odnosno Muzeuma, te da je tokom svog dugog postojanja izrastao u najveći muzej kompleksnog karaktera u Republici Srbiji danas, a drugi po veličini i značaju kod nas.
Ukoliko se osvrnemo na period od prethodne proslave Dana muzeja do danas, videćemo da je naš Muzej, uprkos pandemiji i svemu što je ona donela, radio kao da je u punom kapacitetu. Tokom proteklih godinu dana realizovano je preko sto pedeset pedagoških programa, različitih koncerata i predavanja, kao i 20 izložbi, od kojih se izdvajaju: Karlovačka gimnazija kao čuvar kulturnog nasleđa, Simboli državnosti na etnološkim predmetima, Maškarada u objektivu, Tako su govorili naši preci, Konstantin Kostić – narodni tribun 1918, 60 godina Univerziteta u Novom Sadu, Nebo nad Sremskim Karlovcima, 25. godišnja izložba „Likovnog kruga“, Dunavske igre prestola – pad i uzdizanje varvara, Ljubavnici u pandemiji, izložba Predok kao element slovačkog identiteta, realizovana u saradnji sa Muzejom vojvođanskih Slovaka u Bačkom Petrovcu. U skladu sa pomenutim, odnosno bogatim i raznovrsnim programom koji stvara, treba istaći da se Muzej ove godine našao u užem izboru – bio je jedan od pet nominovanih za godišnju nagradu Nacionalnog komiteta Ikoma za svoj celokupni rad u kalendarskoj 2020. godini, dok je autorski tim izložbe Ja nosim vas vi nosite mene dobio prestižnu nagradu Mihailo Valtrović za 2020. godinu.
Naše najmlađe odeljenje, Muzej prisajedinjenja, nastavilo je svoju misiju istraživanja, publikovanja i popularizacije izuzetno važnog događaja u istoriji srpskog naroda – prisajedinjenja vojvođanskih krajeva Kraljevini Srbiji. Samo prisajedinjenje, njegovi akteri, i okolnosti koje su mu prethodile, dalje su predstavljeni kroz tri tematske izložbe i publikovanje knjige broj 10 u Ediciji Prisajedinjenje. Pored ovog izdanja celokupna izdavačka delatnost Muzeja je obogaćena sa još pet novih publikacija, kao i redovnom pojavom godišnjaka Rad Muzeja Vojvodine.
Odeljenje arheologije nastavilo je sa terenskim istraživanjima. U saradnji sa Državnim Ermitažom vrše se iskopavanja na lokalitetu u Čurugu, dok se sa Kristijan-Albrehts Univerzitetom u Kilu nastavlja veliki projekat Borđoš, koji obuhvata istraživanje ovog i drugih neolitskih nalazišta iz mikroregiona. Početkom oktobra ove godine, sa velikim uspehom, i posle čak 25 godina, realizovana je velika međunarodna konferencija slovenske arheologije – Sloveni i njihovi susedi u 1. milenijumu nove ere, koja je, uprkos pandemiji, u naš grad dovela stručnjake iz brojnih evropskih zemalja.
Zahvaljujući radu kustosa Odeljenja etnologije, Muzej Vojvodine zaslužan je za upisivanje tradicionalne prakse branja gljiva pipenki i tamburaške prakse na nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, čija promocija predstoji 3. novembra 2021.
Matična služba Muzeja Vojvodine, kao matične kuće muzejima i muzejskim zbirkama na teritoriji Vojvodine, obavljala je stručni nadzor i pružala stručnu pomoć našim kolegama. Kao predvodnik i glavni nosioc procesa digitalizacije kulturnog nasleđa u Republici Srbiji, radila je posvećeno, u skladu sa postojećim uslovima i boreći se sa izazovima pandemije.
Muzejski kompleks u Kulpinu, uprkos lošem stanju objekata, a u iščekivanju projekta sanacije, nastavio je svoj muzeološki i pedagoški rad. Urađene su revizije zbirki i ostvarene brojne saradnje. Rezultat jedne od njih je i poklon raritetne mašine za kukuruz, čime je naša ustanova postala jedina u našoj zemlji koja u svom fondu čuva predmet ovog tipa.
Preko potrebni radovi na adaptaciji suterena u objektu Muzeja Vojvodine u Dunavskoj 37, završeni su zahvaljujući finansijskoj podršci Pokrajinske vlade i nesebičnom zalaganju pokrajinske sekretarke za kulturu, gospođe Dragane Milošević. Takođe su uspešno okončani i radovi na adaptaciji laboratorija za konzervaciju metala, papira, drveta, te nabavljene odgovarajuće mašine i savremena oprema.
Nastavljena je saradnja sa Novosadskim univerzitetom, kako kroz realizaciju izložbe u Zgradi rektorata, tako i tokom manifestacije Muzeji za 10, kada su otvorene izložba radova studenata Odseka za grafički dizajn Akademije umetnosti, koji su dali svoje predloge za novi logotip Muzeja, i izložba radova studenata master studija Departmana za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka, koji su dali predloge idejnih rešenja za mogući izgled atrijuma naše glavne zgrade. Pokazalo se da Muzej Vojvodine zaista može biti inspiracija za mlade umetnike, kako zbog raskošne arhitekture, tako i zbog bogatstva kulturnog nasleđa koje baštini.
I u prethodnih godinu dana nastavili smo dobrosusedske odnose sa srodnim ustanovama kulture iz Novog Sada: Arhivom Vojvodine, Muzejom savremene umetnosti Vojvodine, Pokrajinskim zavodom za zaštitu spomenika kulture, Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada, Muzejom grada Novog Sada, i drugima. Zajednički rad naših stručnjaka sa predstavnicima Skupštine APV, Akademije umetnosti i Arhiva grada Novog Sada, rezultiraće izložbom o Dunavskoj banovini, koja je postavljena u skupštinskom prostoru, i čije svečano otvaranje predstoji 25. novembra.
Kako kalendarska godina još uvek nije završena, u toku je realizacija brojnih projekata koje finansiraju Ministarstvo kulture i informisanja, Grad Novi Sad i Fondacija „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“. Započete su pripreme za čak šest projekata u sklopu programa za 2022. godinu, kada će naš grad poneti prestižnu titulu evropske prestonice kulture, a čemu će naš muzej doprineti u značajnoj meri.
Rođendan naše kuće obeležavamo prigodno, u duhu naše osnovne misije i svrhe postojanja – otvaranjem drugog dela stalne postavke u Hemptovoj kući Pasterovog zavoda, i tematske izložbe Strma ravnica – 100 godina od kolonizacije Vojvodine 1921. U duhu pedagoške tradicije naše kuće, danas su i mališani mogli da uživaju u radionici pod nazivom Muzej budućnosti i muzejskom lutkarskom pozorištu.
Otvaranjem drugog dela stalne postavke u Hemptovoj kući, nastavljamo rad na prezentaciji dragocene medicinske zbirke Pasterovog zavoda. Zahvaljujući tome što je ušla u fond Muzeja Vojvodine 2017. godine, ova zbirka ostaće sačuvana za budućnost kroz odgovarajuću muzeološku obradu i prezentaciju. Viši kustos, istoričar Snežana Dobrić, realizovala je stalnu postavku posvećenu dr Adolfu Hemptu, tvorcu antirabične vakcine protiv besnila, koja se kod nas proizvodila sve do 1983. godine, i dr Petru Švarcu, čuvenom lekaru, osnivaču potonjeg Higijenskog zavoda i prve privatne laboratorije kod nas u kojoj su se izvodile savremene laboratorijske analize. Uz ovo dodajmo da će uskoro izaći i monografija kojom se obeležava 100 godina Pasterovog zavoda, a čije je izdavanje omogućeno sredstvima Ministarstva kulture i informisanja.
Centralni događaj naše i vaše proslave jeste otvaranje tematske izložbe Strma ravnica – 100 godina od kolonizacije Vojvodine 1921. autora Bogdana Šekarića, muzejskog savetnika, i Dimitrija Mihajlovića, kustosa istoričara. Njome smo se, na inicitijivu dr Milana Micića, pomoćnika za kulturno nasleđe i sekretara Matice srpske, pridružili Matici u obeležavanju stogodišnjice kolonizacije Banata, Bačke, Baranje, Srema i Slavonije. Značajnoj temi planskog naseljavanja dobrovoljaca nakon Prvog svetskog rata iz svih Dinarskih krajeva u plodnu Vojvodinu do sada nije bila posvećena primerena pažnja. Ovom izložbom, po prvi put pred očima javnosti predstaviće se nasleđe srpskih dobrovoljaca-kolonista, sačuvano, i od zaborava otrgnuto naporima njihovih potomaka. Izložba je rezultat istraživanja u preko 30 mesta širom Vojvodine, odnosno velikog zalaganja autora, uz značajnu pomoć konzervatora i tehničke službe Muzeja. Za sve ono što ćete večeras ovde videti možemo biti zahvalni Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, opštinama Žitište i Nova Crnja, kao i udruženjima ratnih dobrovoljaca, njihovih potomaka i poštovalaca 1912–1918. iz Aleksandrova, Banatskog Karađorđeva, Ruskog Sela, Vojvode Stepe, Siriga, Novog Sada, Alekse Šantića i Bačkog Sokolca.
Sve što smo ostvarili tokom prethodnih godinu dana, i sve ono što planiramo da ostvarimo u danima pred nama, nije moguće navesti u jednom govoru. Zahvaljujem se kolegama za sav trud i zalaganje u ovim teškim okolnostima, i dragim gostima što su večeras svojim prisustvom uveličali našu proslavu. Želim vam da prijatno provedete ovo veče sa nama, i uživate u programu koji smo pripremili.
Hvala!

Фото: Музеј Војводине и Бранко Вујков

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja