Obična klasača (Bromus secalinus L.) - Музеј Војводине

Obična klasača (Bromus secalinus L.)

08.12.2022. | Arheobotanička bašta

Obična klasača (Bromus secalinus L.)

„Skoro pa usev“ je možda najbolji podnaslov za ovu, iz sadašnje perspektive gledano, skoro iščezlu ozimu korovsku vrstu. Cvast je uspravna rastresita metlica sa mnogobrojnim višecvetnim klasićima. Jedna biljka može da obrazuje 400–1500 zrna. Zrno je dugačko do 7 mm i široko do 2 mm. U zemlji zadržava klijavost svega dve godine. Obična klasača izrasta do 1 m i može, kada se dobro razvije, da uguši kulturu ozime raži u kojoj raste.

Obična klasača potiče, najverovatnije iz regiona tzv. Plodnog polumeseca na Bliskom istoku (Zech-Matterne et al. 2021). Odatle se brzo raširila po Evropi još u ranom neolitu. Životni ciklus ove vrste se u potpunosti poklapa sa životnim ciklusom žitarica među kojima raste. Dimenzije njenog zrna slične su dimenzijama žitarica sa krupnim zrnom: pšenice, ječma, raži i ovsa, što otežava njeno odvajanje. Međutim, zrna obične klasače su jestiva. Da su zaista bila konzumirana na to ukazuje nalaz sa arheološkog lokaliteta iz bronzanog doba u Austriji (Kohler-Schneider 2001). Klasača je ovde identifikovana kao glavna komponenta jedne vrste rižota koja se jela kao kaša. Obična klasača se nenamerno širila njivama pod žitaricama, ali je, najverovatnije, požnjevena namerno (Behre 2007). Njena krupna zrna predstavljala su popriličnu količinu hrane koju bi samo nerazumni ljudi mogli da zanemare. Na arheološkom lokalitetu iz starijeg gvozdenog doba, Gradina na Bosutu kod Vašice u Sremu, trećinu svih zrna korova čini upravo obična klasača (Medović 2016). Veće količine zrna obične klasače pronađena su u zalihama jednozrne pšenice (Triticum monococcum L.).

Slika 3. Pronađite običnu klasaču u jednozrnoj pšenici, početak juna 2021.

Masovni nalazi klasače na arheološkim istraživanjima su zapravo malobrojni i uglavnom se vezuju za period pre 2. veka pre nove ere u severnoj Francuskoj. Tada se dogodila velika promena u odabiru setvenih useva. Sve više površina na njivama zauzima golozrna vrsta, obična meka pšenica (Triticum aestivum L.), a pojavljuje se i nova vrsta useva, nekadašnji korov, raž (Secale cereale L.), po kojoj je kasnije obična klasača dobila ime (Bromus secalinus L.). To je dovelo do promene u tehnici prerade žetvenih proizvoda. Čini se da se masovni nalazi povezani sa postojanošću plevnih žitarica i tehnikama obrade koje su posebno primenjene na njih.

Slika 4. Žetva obične klasače 2. jula 2020. u Arheobotaničkoj bašti.

 

Mogući recept za „rižoto“, odnosno „prosoto“ (Kohler-Schneider 2001; Medović 2008) iz bronzanog doba

Sastojci:

  • 1 šolja oljuštenog prosa
  • 1 šolja oljuštenog ječma (geršla)
  • ½ šolje obične klasače
  • 5–6 šolja vode
  • 1 veliki komad slanine
  • prstohvat soli
  • prstohvat majčine dušice

Priprema:
Slaninu iseći na manje kocke i u većoj šerpi zagrejati dok se malo ne rastopi. Na tome dinstati ječam (geršlu). Dodati vodu i začiniti sa malo soli. Ostaviti da se kuva oko 45 minuta. Nakon toga dodati proso, običnu klasaču i majčinu dušicu. Pokriti poklopcem i na slaboj vatri kuvati još 15 minuta, sve dok se voda ne upije, odnosno dok jelo ne omekša.

Aleksandar Medović, arheobotaničar

Literatura

  • Behre K-E (2007) Collected seeds and fruits from herbs as prehistoric food. Veg Hist Archaeobotany 17:65–73. https://doi.org/10.1007/s00334-007-0106-x.
  • Kohler-Schneider M (2001) Verkohlte Kultur- und Wildpflanzenreste aus Stillfried an der March als Spiegel spätbronzezeitlicher Landwirtschaft im Weinviertel, Niederösterreich. Verl. der Österr. Akad. der Wiss, Wien.
  • Medović A (2016) Was säen die Nachbarn von Feudvar? Metallzeitliche Planzenfunde aus der Vojvodina und Südserbien. In: Die Archäobotanik. Feudvar III. Würzburger Studien zur Vor- und Frühgeschichtlichen Archäologie 1. Lehrstuhl für Vor- und Frühgeschichtliche Archäologie Institut für Altertumswissenschaften, Würzburg, pp 293–305.
  • Medović A (2008) Preistorijska večera. “Prosoto” uz pivo. Muzej Vojvodine, Novi Sad.
  • Zech-Matterne V, Derreumaux M, Pradat B, et al (2021) Should Bromus secalinus (rye brome) be considered a crop?: Analysis of Bromus rich assemblages from protohistoric and historic sites in northern France and textual references. Veg Hist Archaeobotany 30:773–787. https://doi.org/10.1007/s00334-021-00830-5.
Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja

Accessibility Toolbar