Obična pšenica zajedno sa tvrdom, odnosno makaroni pšenicom (Triticum durum Desf.) formira grupu tzv. golozrnih pšenica. Prilikom vršidbe ovih vrsta, zrno ispada iz plevica i za razliku od plevnih vrsta pšenice kod kojih se zrna čuvaju obuvena plevicama njihova zrna se skladište kao golo zrno. Iako tako ne zvuči, ali ovo je drastična promena u obradi i čuvanju pšenice u praistoriji. Delovi klasnog vretena meke pšenice su kratki i konveksni, dok su kod tvrde pšenice sa ravnim stranama obrnuto konični. Ovo je jedina razlika između ove dve pšenice kad je u pitanju arheobotanički materijal. Razlika u obliku zrna ne postoji, tako da njihov identitet na arheološkim lokalitetima zavisi od sekundarnih produkata. Obična pšenica zajedno sa krupnikom (T. spelta L.) pripada grupi heksaploidnih, dok tvrda pšenica zajedno sa dvozrnom pšenicom (T. dicoccon (Schrank) Schübl.) pripada tetraploidnoj grupi pšenica. Veoma čest problem u arheobotanici predstavlja odvajanje ugljenisanih zrna obične pšenice i krupnika. Na arheološkom lokalitetu Feudvar kod Mošorina (Kroll and Reed 2016), ali i drugim lokalitetima u bronzanom i gvozdenom dobu zrna obe vrste se često nalaze u istim kolekcijama i neupućenom oku stvaraju poteškoće u identifikaciji (Medović 2010; Medović et al. 2021). Razliku čine ostaci račvi klasića krupnika i delova klasnog vretena kod obične pšenice. Prvi nalazi obične, odnosno makaroni pšenice kod nas vezuju se za mlađe kameno doba (van Zeist 2002). Dokazi postojanja zasnivaju se samo na identifikaciji zrna, tako da nije sigurno da li je u pitanju tvrda ili meka pšenica. Svakako, obična pšenica dobija na značaju tek u bronzanom i gvozdenom dobu.
Sl. 1. Za razliku od ostalih vrsta pšenica koje su se uzgajale u praistoriji zrna obične pšenice su se lako odvojala od plevica.
Za razliku od jednozrne, dvozrne i timofejeve pšenice, obična pšenica je prava hlebna vrsta – testo od pšeničnog brašna se „dobro diže“. Zrna jednozrne i dvozrne pšenice se više koriste za kuvanje nego za pečenje hleba. Dakle, svakako je postojala potreba za još jednom vrstom pšenice posebne namene.
Sl. 2. Ugljenisana zrna obične pšenice (Triticum aestivum L.) pronađena u keltskom sloju na lokalitetu Gomomolava kod Hrtkovaca su „bucmastija“ u odnosu na zrna savremenih sorti.
Mnogobrojni nalazi delova klasnog vretena obične pšenice u feudvarskom naselju ukazuju na to da je pšenica u naselje unešena neovršena, odnosno kao klasje. Uobičajena praksa je da se pšenica vrši na gumnu, van naselja, a da se plevice i delovi klasnog vretena ispali pritom izbacuju na njivu. Najverovatnije je požnjeveno samo klasje obične pšenice, što ukazuje na njen drugačiji tretman i status kulture posebne namene. Isto se može reći i za druga naselja iz ovog perioda (Medović 2002, 2010, 2016; Kišgeci and Medović 2006). Obična pšenica postaje glavna vrsta na oranicama u Vojvodini tek dolaskom Rimljana. Ali, na varvarskoj strani i dalje dominiraju plevne vrste pšenice (Medović 2009). Međutim, tok istorije ne može da se vrati unazad i obična pšenica, uz manje padove, preuzima primat koji je do danas neprikosnoven.
Aleksandar Medović, arheobotaničar
Literatura
- Kišgeci J, Medović A (2006) Prehistoric use of medicinal and aromatic plants in the southeast part of the Pannonian plain. In: Ristić MS, Radanović D (eds) Proceedings from the Third Conference on Medicinal and Aromatic Plants of Southeast European Countries (proceedings of the 3rd CMAPSEEC). AMAPSEEC, Belgrade, pp 29–32.
- Kroll H, Reed K (2016) Die Archäobotanik. Feudvar 3. Würzburg University Press, Würzburg.
- Medović A (2010) Biljna privreda Gradine na Bosutu (ili Savi) u starijem gvozdenom dobu). In: Gradina na Bosutu – Naselje starijeg gvozdenog doba. Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture AP Vojvodine, Novi Sad, pp 329–355.
- Medović A (2002) Archaäobotanische Untersuchungen in der metallzeitlichen Siedlung Židovar, Vojvodina/Jugoslawien. Ein Vorbericht. Starinar 52: 181–190.
- Medović A (2016) Was säen die Nachbarn von Feudvar? Metallzeitliche Planzenfunde aus der Vojvodina und Südserbien. In: Die Archäobotanik. Feudvar III. Würzburger Studien zur Vor- und Frühgeschichtlichen Archäologie 1. Lehrstuhl für Vor- und Frühgeschichtliche Archäologie Institut für Altertumswissenschaften, Würzburg, pp 293–305.
- Medović A (2009) Čuruški krupnik iz 4. veka: U čvrstom zagrljaju njivskog poponca i njivskog vijušca. Rad Muzeja Vojvodine 51: 147–157.
- Medović A, Marjanović-Jeromela A, Mikić A (2021) An update to the La Tène plant economy in northern Serbia. Ratarstvo i povrtarstvo 58: 53–65. https://doi.org/10.5937/ratpov58-33250.
- van Zeist W (2002) Plant husbandry and vegetation of tell Gomolava, Vojvodina, Yugoslavia. Palaeohistoria 43/44 (2001/2002):87–115
