Odeća, kao veoma važan segment materijalne kulture i pokazatelj mnogih kulturno-istorijskih zbivanja jednog prostora i vremena, oduvek je zauzimala važno mesto u životnom ciklusu čoveka, naglašavajući njegove određene faze u odrastanju i sazrevanju. Prelazak iz perioda detinjstva u mladalačko doba obeležava se i promenom načina odevanja. Odevanje dece u gradskim sredinama, menjalo se kao i odeća odraslih, u skladu sa modnim diktatima, koji su poticali iz raznih evropskih centara, a pre svega iz Beča i Budimpešte. Dečija odeća je zapravo bila preslikana odeća odraslih.
Tokom 19. veka često se za decu izrađivalo odelo inspirisano istorijskim kostimom ili vojnim uniformama. Otuda i pojava „matroskog odela“. Ono se sastojalo od širokih zvonastih pantalona, bluze sa širokom mornarskom kragnom, marame vezane oko vrata i mornarskog šešira sa širokim obodom. Ovo odelo se moglo nositi u raznim prilikama. Bilo je udobno i izrađivano je konfekcijski, a zbog pristupačnih cena bilo je dostupno najširim slojevima društva. Ravnopravno su ga nosila deca oba pola. Ova vrsta dečije odeće nosila se u svečanim prilikama i zato je često srećemo na portretnim fotografijama dece koje su nastajale u raznim fotografskim ateljeima. Najčešće su se deca u toj vrsti odeće fotografisala prilikom nekih svetkovina i praznika, kao što je to na primer, „vrbica“.
Ova vrsta dečije odeće je vremenom pretrpela izvesne transformacije, ali se zadržala veoma dugo i to kako u gradskim, tako i u seoskim sredinama, a njeni pojedini elementi su i danas prisutni na savremenoj dečijoj odeći.
Ljubica Otić, muzeska savetnica, istoričarka
Grupa dece, inv.br. 6717
Deca iz Pančeva, inv.br.4748
