Već u prvim mesecima NOB-a postavilo se pitanje zdravstvenog zbrinjavanja ranjenih i bolesnih boraca. Jedna od prvih aktivnosti pozadinskih aktivista bilo je organizovanje kurseva za bolničarke, koje su na sebe preuzimali lekari i drugo stručno medicinsko osoblje koje se u početku priključivalo NOP-u.
Ilegalne baze, organizovane u svim delovima Vojvodine, imale su za jednu od glavnih namena smeštaj ranjenih boraca na negu i oporavak. Kasnije se na Fruškoj gori organizuju bolnice. Naročito je poznata bolnica na Rohalj-bazama, glavnom logističkom centru sremskih partizana. Kako su partizanske jedinice rasle i razvijale se, tako se u svakoj od njih stvarala sanitetska služba. Vremenom su u njih ulazili ugledni lekari.
„Partizansko bure“ sa Rohalj-baza je naprava koja je služila za dezinsekciju odeće. Odeća se postavljala na drvene letvice ili štapove, poslagane unutar bureta, tako da ne dodiruje metalni zid bureta. Ispod njega bi se naložila vatra i visoka temperatura ubijala bi parazite u odeći. Naprava je bila najbolje sredstvo za prevenciju tifusa, opake zarazne bolesti koju prenose vaši koje se zavlače u odeću.
Ovaj britanski izum iz Burskog rata uveden je, kao obavezna sanitetska oprema u jedinice NOV-a i POJ-a u proleće 1942. godine, Statutom proleterskih brigada. Međutim nije ih bilo dovoljno, što je izazvalo veliku epidemiju pegavog tifusa u jedinicama Glavne operativne grupe uoči bitke na Neretvi.
Ovaj interesantan eksponat, kada karantin prođe, možete videti na stalnoj postavci Muzeja Vojvodine o istoriji prve polovine 20. veka u objektu u Dunavskoj 37.
