Plakat „Omladinci i omladinke dođite svi na prvi omladinski planinarski dan“ - Музеј Војводине

Plakat „Omladinci i omladinke dođite svi na prvi omladinski planinarski dan“

24.06.2021. | Budi odgovoran prema duhu i telu

Plakat Omladinci i omladinke dođite svi na prvi omladinski planinarski dan na Stražilovu 25. juna 1939. god.

U prvoj polovini XX veka iz Beograda je stigla inicijativa (pod uticajem dr Dušana Spirte), da se u Novom Sadu formira podružnica beogradskog Srpskog planinarskog društva (SPD). Susret planinara iz Beograda i Novog Sada održan je 13. maja 1923. godine na Iriškom vencu, ali se formiranje podružnice nije realizovalo. Naime, postojala je realna opasnost da će sam naziv Srpsko planinarsko društvo, u mešovitoj nacionalnoj sredini, kakva je tada Novi Sad bio još više nego danas, izazvati formiranje i drugih planinarskih društava na nacionalnoj osnovi (nemačko, mađarsko, jevrejsko itd.). Većina novosadskih planinara je bila za neko neutralno ime: „turističko“ ili „planinsko“ društvo, ali sa time se, izgleda, nije slagao Vasa Stajić (mada je svoje neslaganje, kasnije, negirao), koji je i izabran za predsednika novosadske sekcije SPD-a. Stoga, novosadski ogranak beogradskog Društva, u stvari, nije nikada ni zaživeo, što se može videti iz sačuvanih zapisnika sa sednica Upravnog odbora Srpskog planinarskog društva. Na sednici Upravnog odbora SPD-a, održanoj u stanu dr Dušana Spirte u Beogradu 26. februara 1924. godine, konstatuje se: „Pošto sekcija u Novom Sadu ne pokazuje nikakvih znakova života, rešava se, da se ima rešiti pitanje novosadske sekcije prilikom izleta u Frušku goru – Novi Sad.“ Ipak, ovaj spor između novosadskih planinara i Vase Stajića nije ostavio posledice i Vasa Stajić je do kraja ostao veran, ne samo planinarskom pokretu, već i novoformiranom planinarskom društvu „Fruška gora“. Konstatacija da „sekcija u Novom Sadu ne pokazuje nikakvih znakova života“ bila je samo delimično tačna. Sekcija, stvarno, nije bila aktivna, ali planinari Novog Sada su bili i te kako aktivni i redovno su odlazili u Frušku goru.

O osnivanju Društva „Fruška gora“ postoji i trag sa sednice Upravnog odbora Srpskog planinarskog društva u Beogradu, koja u zapisniku nije datirana, ali je održana posle 4. IX 1924, gde, između ostalog, stoji: „G. Vasa Stajić javlja da se novosadska grupa otcepila i obrazovala „Fruškogorsko planinarsko društvo“, motivišući potrebu otcepljenja plemenskim nazivom SPD“. Tako je osnovano prvo planinarsko društvo u Novom Sadu i Vojvodini, nukleus i matica planinarskog pokreta i prethodnik današnjeg Planinarskog saveza Vojvodine.

Uprava „Fruške gore“ je nastojala da stvori podmladak i preko omladine razgrana društvenu delatnost, te je organizovana i Omladinska sekcija na čijem čelu je prvo bio Vasa Stajić, a kasnije Branko Bajić, advokatski pripravnik, inače član Komunističke partije i kasnije narodni heroj. Stoga je Omladinska sekcija često služila i kao paravan za sastanke SKOJ-a, organizujući masovne planinarske akcije, kao što su Prvi omladinski planinarski dan na Stražilovu 25. VI 1939. i opšti omladinski logori u Fruškoj gori (prvi 15 – 31. VIII 1939. kod manastira Beočin, a drugi na Testeri 21. VII – 10. VIII 1940). Organizovanje omladine u Omladinsku sekciju „Fruške gore“ počelo je da zahvata celu Vojvodinu i posebno uspešno je bilo u Kikindi, gde je načelnik Omladinske sekcije bio Toma Granfil.

U knjizi Sabrani spisi Branko Bajić opisuje Stražilovo 25. 6. 1939. godine. Prvo navodi program omladinskog planinarskog dana na Stražilovu. Društvo „Fruška Gora“ u saradnji sa omladinskim udruženjem u Novom Sadu i Vojvodini priređuje 25. juna 1939. godine opšti omladinski planinarski dan. Omladinski planinarski dan treba da pokaže omladini u Novom Sadu i van Novog Sada značaj planinarenja i sa koliko se malo sredstava može provesti jedan dan u prirodi. U okviru tog programa biće organizovan i izlet na Stražilovo. Stražilovo je izabrano, pošto je jedno od najlepših mesta u Fruškoj Gori, a tamo je i Brankov grob, tako da sve podseća na njega koji je toliko voleo prirodu ostavljajući nezaboravne stihove o njenoj lepoti. Na taj dan Stražilovo treba da okupi omladince iz Novog Sada i drugih mesta Vojvodine i omogući im da u zabavi, igri, veselju i razgovoru upoznaju i ponesu najlepše utiske o Fruškoj Gori: kakve sve mogućnosti pruža i kojim lepotama raspolaže.

U zbirci plakata i letaka nalazi se i plakat Omladinci i omladinke dođite svi na prvi omladinski planinarski dan na Stražilovu 5 juna 1939 god. Na plakatu je naslikano Stražilovo i grob Branka Radičevića. Ispod je napisan tekst na kojem piše:
Omladinska sekcija Društva Fruška Gora priređuje – uz saradnju omladinskih udruženja u Novom Sadu – svoj prvi planinarski dan. Polazak za Sremske Karlovce iz Novog Sada vozom u 6.41 čas ujutro. Iz ostalih mesta jutarnjim vozovima. Povratak prema dogovoru. Obezbeđen jeftin zajednički ručak. Program, pesma, igra, šetnja, sport, itd. Poručuje se: „Dođite svi bez razlike. Upoznajmo svoju zemlju da bi smo je voleli! Učesnici sa strane koristiće za dolazak u Novi Sad nedeljne (vikend) karte!“

Tatjana Stojkov, kustos – istoričar

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja