Pokladno maskiranje - Музеј Војводине

Pokladno maskiranje

01.03.2022. | Budi odgovoran prema duhu i telu

Maska je rekvizit koji se često pojavljuje u ritualima i u narodnim obredima. Kada su u pitanju godišnji običaji, u našim krajevima maskiranje je prisutno najviše u zimskom ciklusu (vertepaši, zvezdari, a u nekim mestima i korinđaši) i početkom proleća. Verovalo se da se pomoću njega maskirani oslobađa svoje ličnosti i dobija magijsku moć u doba kada sunce treba da pobedi surovu zimu.

Maskiranje uoči uskršnjeg posta je bilo poznato kod većine etničkih zajednica u Vojvodini, a vreme njihovog održavanja zavisi od crkvenog kalendara. Dok su pravoslavni proslavljali celu Belu nedelju, sa Belim pokladama kao vrhuncem, kod katolika i protestanata je to bilo najčešće u nedelju, ponedeljak i utorak, pred Pepeljavu sredu.

U mnogim mestima pokladno prerušavanje je zaboravljeno, ali se u nekim mestima i dalje održava. Pokladni ophod pod maskama najčešće je podrazumevao simbolično obilaženje domaćinstava, a poslednjih nekoliko decenija i karnevalske povorke i maskembale koji prolaze kroz naselje. Veliki uticaj na način obeležavanja je ostavio karneval koji je održavan u Beloj Crkvi. U gradovima su priređivani pokladni balovi, a posle drugog svetskog rata i u selima su priređivane igranke, bez religijskog značenja.

Nazivi pokladnih povorki u pojedinim krajevima Vojvodine i šire Srbije su: komendijaši, mačkare, građenici, strašila, starci, kudeljare, fašange, lorfe, buše, svatovi, kurjače. Tradicionalno, maškare ili fašange su išle kroz naselje kao maskirane povorke – kao organizovane grupe, najčešće kao svadbena povorka, pogreb ili kao grupe različitih maski. Najčešće su išle uz pratnju muzike, orkestra ili su sami svirali i pevali. Pored ovoga, pravili su i veliku buku, zvonili su zvonima, klepetušama, čegrtaljkama. Nosili su različite rekvizite: motke, metle, varjače i šerpe.

Pokladna maska, Straža, Banat, 1969.

Pokladna maska, Straža, Banat, 1969.

 

Maskirani su lice pokrivali maskom ili tkaninom, ili su bojili lice. U prošlosti su pored čađi za bojenje lica u crno koristili i med koji razmažu po licu, a preko njega zalepe guščije ili kokošije perje. Maškare su najčešće imale prevrnute kožuhe ili su bile ogrnute čaršavima. Česta je promena polova – muškarci su oblačili žensku odeću, a žene mušku. Tradicionalno maskiranje podrazumeva i stavljanje nekih životinjskih karakteristika – repa, rogova, kljuna ili maskiranje u neku određenu životinju. Maskirani su se ponašali razuzdano, skakali su, gurali i zadirkivali gledaoce i prolaznike. U grupama su ulazili u kuće gde su ih častili pićem i kolačima, a darivali su ih najčešće jajima.

Tatjana Bugarski, viši kustos etnolog

 

Pokladna maska, Straža, Banat, 1968.

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja