Prekrupači (II deo) - Музеј Војводине

Prekrupači (II deo)

07.07.2021. | Budi odgovoran prema duhu i telu

U prethodnoj priči, posetioci sajta Muzeja Vojvodine su se upoznali sa običnim prekrupačima. U njenom nastavku će se predstaviti mlinovi čekićari.

Mlinovi čekićari ili univerzalni prekrupači

Već je ranije napisano da se prekrupljivanje stočne hrane vrši i jakim udarima radnog organa, u obliku čekića, o zrna, usled čega se ona drobe i razbijaju na sitnije komade i deliće.

Dakle, radni organ mlina čekićara su takozvani čekići, postavljeni na disku ili rozeti krstastog oblika, smešteni u kućištu. Upravo po njima je ova mašina za pripremu stočne hrane dobila naziv. U omotaču kućišta se nalazi sito od čeličnog lima, sa otvorima. Njegovim menjanjem, kao finalni proizvod, dobija se prekrupa ili brašno, različite krupnoće. Pogon radnog organa je motorni i to od elektromotora preko remena.

sl. 1. Izgled sita i čekića – radnog organa mlina čekićara, foto: SZR Bravarska radnja „Balaž“, Temerin

Od prikupljenih mlinova čekićara u zbirci Alatke, mašine, oruđa i zanati Muzeja Vojvodine – Muzejski kompleks Kulpin, po izgledu i gabaritu, posebno se izdvaja model „MČ-20“. Proizvođač je bila nekadašnja, nadaleko čuvena Fabrika poljoprivrednih mašina „Poljoprivrednik“ iz Sombora. Vredno je zabeležiti da je poklonjen novembra 2018. godine, a darodavac ovog izuzetno vrednog materijalnog svedočanstva našeg bogatog agrarnog tehničkog nasleđa je Departman za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Preseljenjem u Kulpin, posetioci ga mogu videti na stalnoj postavci smeštenoj u zgradi bivše konjušnice, kovačnice i mašinske radionice ili takozvani Paviljon 2. Inače, on se koristio za obuku studenata.

sl. 2. Transport mlina čekićara „MČ-20“ sa Poljoprivrednog fakultetu u Kulpin, Novi Sad, 15. XI 2018. godine, foto: Filip Forkapić

Mlin čekićar „MČ-20“ predstavlja univerzalni mlin, jer se njime može mleti kako zrnasti materijal tako i kabasta stočna hrana. Pored poljoprivrednih materijala, koristi se za mlevenje i drugih materijala kao što su, na primer: kreč, boje, zgrudvano mineralno đubrivo. On se sastoji se iz sledećih delova: postolje, prijemni koš, korito, kućište, ventilator sa usisnom i odvodnom cevi, ciklon i prenosni mehanizam. Konstrukciono je tako rešen da pripada grupi polunošenog traktorskog mlina podešenog za prikopčavanje na traktor marke „Ferguson“ („Ferguson“).

Masivno čelično postolje se na podlogu oslanja pomoću četiri nogara, čime se postavi u vodoravan položaj, a što je izuzetno važno za njegov pravilan rad. Na vertikalnim nosačima postolja, sa obe strane, nalaze se rukavci za koje se prikopčavaju hidraulične podizne poluge traktora. Za postolje su pričvršćeni svi ostali delovi mašine. Iznad kućišta je postavljen čelični pravougaoni prijemni koš, koji je spojen za njega, i u kojem se nalazi izmenjivo sito, sa okruglim otvorima, izrađeno od čeličnog lima. Pomoću ručice se reguliše ugao njegovog nagiba. Ispod prijemnog koša je postavljeno korito od čeličnog lima koje, pak, ulazi u takozvana usta kućišta. U prijemni koš se sipa zrnasti materijal, dok se kabasta hrana sipa u korito.

sl. 3. Mlin čekićar „MČ-20“ (inv. br. 800), proizvođač Fabrika poljoprivrednih mašina „Poljoprivrednik“, Sombor, foto: Filip Forkapić

Masivno kućište je izrađeno od livenog gvožđa i u njemu su smešteni rotor i izmenjivo sito. Rotor čine vratilo, četiri krstasta čelična nosača i dvadeset klatećih čeličnih čekića. Na jednom kraju vratila se nalazi četvorodelna remenica, smeštena izvan kućišta, a na drugom ventilator, koji se, pak, nalazi u svom kućištu. Ispod rotora je postavljeno sito. Usisna cev ventilatora ulazi u kućište ispod sita, dok odvodna izlazi iz kućišta ventilatora i ulazi u cev na ciklonu. I usisna i odvodna cev ventilatora su izrađene od čeličnog lima.

Ciklon od čeličnog lima predstavlja širok levkast rezervoar. Postavljen je vertikalno i za postolje je pričvršćen cevastim nosačem. Na gornjem delu je zatvoren poklopcem, dok je na sredini cev, kroz koju izlazi prečišćen vazduh u atmosferu. Na donjem delu se završava izlaznim otvorom sa klapnom. On se zatvara ili otvara ručicom. Za njega se veže džak u koji se sakuplja samlevena stočna hrana. Upravo zbog toga, donji deo ciklona predstavlja držač džakova, te za tu namenu služe dva kožna kaiša.

Prenosni mehanizam čini remen, gonjena četvorodelna remenica i pogonska remenica koja se montira na traktor.

O proizvodnom učinku mlina čekićara „MČ-20“ slikovito govori podatak o kapacitetu koji iznosi 1.000 kg/h samlevenog kukuruza, uz broj obrtaja rotora od čak 4.200 o/min. On je sa traka somborske fabrike sišao 1960. godine, pod brojem 830, serija 27. Na njemu je sačuvana originalna boja – tamnozelena. Nažalost, ciklon, kućište, prijemni koš i korito su prefarbani. Ova intervencija, čime je narušena njegova originalnost, izvršena je na Poljoprivrednom fakultetu.

Mlinove čekićare su proizvodile mnoge fabrike poljoprivredne mehanizacije u našoj zemlji. Jedna od njih je bila Fabrika poljoprivrednih mašina „Poljoprivrednik“ iz Sombora. U svom bogatom i raznovrsnom proizvodnom programu je imala tri modela mlina čekićara koji se međusobno razlikuju po broju čekića. Dakle, on može biti sa dvanaest, šesnaest i dvadeset čekića. Upravo je taj broj sadržan u oznaci modela.

sl. 4. Reklama Fabrike poljoprivrednih mašina „Poljoprivrednik“, Sombor, novine Dnevnik, Novi Sad, 25. IX 1954. godine

Na kraju, posetiocima sajta Muzeja Vojvodine ukratko će se predstaviti istorijat Fabrike poljoprivrednih mašina „Poljoprivrednik“. Ona je bila osnovana 29. decembra 1948. godine kao remontna radionica, da bi nekoliko godina kasnije, tačnije 10. decembra 1952, prešla na proizvodnju poljoprivrednih mašina, kada dobija naziv Preduzeće za izradu poljoprivrednih mašina i remont „Poljoprivrednik“. Kao Fabrika poljoprivrednih mašina „Poljoprivrednik“ posluje od 15. jula 1953, pa sve do 31. decembra 1969, kada potpuno napušta proizvodnju poljoprivredne mehanizacije. Sa datumom 1. april 1970. postaje deo Zavoda „Crvena zastava“ iz Kragujevca, kao „Pogon privrednih vozila“, čime se preorijentisao na proizvodnju specijalnih vozila namenjenih zanatlijama, poljoprivrednicima, trgovini, ugostiteljstvu i servisnim službama. Nažalost, danas on više ne postoji.

sl. 5. Reklama Zavoda „Crvena zastava“, Kragujevac, novine Politika, Beograd, 19. VI 1973. godine

Filip Forkapić, dipl. ing. poljoprivrede, viši kustos

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja