U Muzeju Vojvodine u utorak, 12. marta u 18 sati održava se promocija trotomne studije „Srbija zemlja izbeglica“ autora Dobrice Vulovića, diplomiranog politikologa iz Beograda, prvog komesara za izbeglice, posle raspada bivše Jugoslavije.
Na promociji govore: dr Drago Njegovan, direktor Muzeja Vojvodine, prof. dr Ljubodrag Dimić, akademik, Sima Teofanov, poverenik Vlade Republike Srbije za izbeglice u AP Vojvodini i autor Dobrica Vulović.
Dobrica Vulović, tadašnji prvi komesar Komesarijata za izbeglice, koji je na čelu ove organizacije bio od 1992 do 1994. godine, na blizu 3000 stranica, dokumentovano piše o prvim potezima, nastanku, razvoju i ulozi ove humanitarne organizacije. Za stotine hiljada izbeglih ili proteranih sa, ratom zahvaćenih, bivših jugoslovenskih prostora, ova organizacija, koju je formirala Vlada Republike Srbije bila je, mnogima i prva pomoć u potrazi za novim ognjištem i boljim životom na raznim područjima i u gradovima i u selima Srbije.
Autor Dobrica Vulović u ovoj knjizi iznosi razna svedočenja izbeglica ali i saradnika koji su bili uključeni u rad Komesarijata, piše o nastanku ove institucije posle secesije Slovenije, Hrvatske i Bosne i Herecegovine iz nekadašnje Jugoslavije, o vrstama pomoći koja je izbeglima stizala iz raznih delova zemlje i sveta, i dokumentovano dočarava inserte iz svojih susreta sa najvišim domaćim i stranim predstavnicima iz ove oblasti, poput Sadako Ogate, Eli Vizela, Džemsa Granta, Samaruge i drugih.
Knjiga je bogato ilustrovana fotografijama i autentičnim dokumentima o mukama izbeglica, i radu Komesarijata u tom periodu ali i svedočenjima raznih ljudi koji su sarađivali sa Komesarijatom za izbeglice Vlade Republike Srbije.
Recenzenet knjige je doktor Momčilo Mitrović, viši naučni savetnik Instituta za noviju istoriju Srbije.
Knjigu „Srbija zemlja izbeglica“ možete pronaći u knjižarama „Službeniog glasnika“, Lagune i izdavača IP „Novi svet“.
Iz recenzije: Retke su zemlje u savremenoj civilizaciji koje su svoju istoriju provele u izbeglištvu ili su sa izbeglicama živele na svojim prostorima.Srbija je ceo dvadeseti vek provela tako što je njenostanovništvo odlazilo u izbeglištvo ili što su konstantno na njenu teritoriju dolazile izbeglice.
U prvom svetskom ratu dinastija,vojska i deo stanovništva tražili su puteve van svojih zamalja, između dva svetska rata u Srbiji su boravili Belogardejci, tokom drugog svetskog rata svi okolni stanovnici tražili su spas u njenim granicama, posle rata su na prostorima Srbije boravili izbegli iz Grčke, Jermenije i na kraju devedesetih godina svi narodi iz njenog okruženja. I danas je ova zemlja sa mnogo beskućnika, ljudi bez zavičaja i sudbina.
Trotomna knjiga Dobrice Vulovića govori o golgotama koje je različiti svet prolazio u nadi da preživi i vrati se na svoja stara ognjišta. Komesarijat za izbeglice, kao najvažnija institucija, uvek je imao zadatak i cilj okupljanja izbeglih kako u devetnaestom veku tako i danas.
Knjiga pred čitaocima je prva istorija ove institucije. Njena delatnost nije sa mogla predočiti na nekoliko hiljada strana, nisu se mogle izneti sve nijanse i događaji, ali ona daje osnovne smernice o radu ove institucije.
Najviše prostora zauzimaju sadržaji i sudbina izbeglica koji su se u Srbiji našli devedesetih godina prošlog veka, ali su tu i dragoceni podaci iz vremena pre i posle toga.
Recenzent dr Momčilo Mitrović
