Ražena glavnica (Claviceps purpurea (Fr.) Tul.)

Ražena glavnica (Claviceps purpurea (Fr.) Tul.)

Biljnu privredu od samog početka, u mlađem kamenom dobu, prate razni patogeni, štetočine i korovi. Iako mnogo znamo o korovima koji su zajedno rasli sa biljkama koje su sejali naši preci, mnogo manje podataka imamo o njihovim štetočinama, a još manje o bolestima izazvanim gljivicama. Jedino gljivično oboljenje poljoprivrednih kultura čije prisustvo može da se dokaže u prošlosti, na osnovu makrobotaničkih ostataka, je ražena glavnica (Claviceps purpurea (Fr.) Tul.). U poljoprivredi postoji nepisano pravilo da su gljivični patogeni rasprostranjeniji u sredinama koje su vlažnije i hladnije (npr. severni delovi Evrope). Samo ime ukazuje povezanost ovog patogena sa usevom raži. Tokom hladnijih perioda u istoriji (npr. za vreme „velike seobe naroda“ i „malog ledenog doba“) granica uzgoja raži se spuštala ka jugu i jugozapadu Evrope, dok se za vreme toplijih perioda povlačila ka severu i severoistoku. Ražena glavnica je na ovim „putovanjima“ sve vreme bila uz svog domaćina. Međutim, osim raži, može, ali u manjoj meri, da inficira i ostale žitarice, npr. tritikale i pšenicu, a još ređe ječam i ovas. Ona parazitira i na travama. Do danas je poznat veliki broj domaćina gljivice – oko 400 vrsta iz porodice trava (Hellmund 2008). Ražena glavnica napada isključivo klas – odnosno tučak; umesto normalnih zrna razvijaju se sklerocije. Infekcija ovim gljivičnim parazitom posebno je izražena za vreme hladnih, vlažnih i kišovitih proleća. U zaraženom klasu raži javlja se jedna ili više sklerocija – roščića, koji su u početku sluzavi i crveni, a kad dozru crno-ljubičasti (Tucakov 1971). Glavnica sazreva nekoliko dana pre raži i tada pada na zemlju. Veliki broj roščića ipak biva požnjeven zajedno sa raži. Sklerocije ražene glavnice su dugačke 1–3 cm, a debele 2–5 mm. Sve do kraja 18. veka glavnica je smatrana za nešto izduženo zrno raži – Secale luxurians (Bové 1969).

U Arheobotaničkoj bašti je 2014. godine rasla jednozrna pšenica (Triticum monococcum L.). To je godina koja je ostala upamćena po neviđenim poplavama koje je izazvao ciklon „Tamara“ (slika 1). Prema Godišnjem biltenu za Srbiju za 2014. godinu, koji izdaje Republički hidrometerološki zavod, za svega tri dana, između 14. i 16. maja na odrđena područja Srbije „izručilo“ se toliko kiše da su vrednosti prevazišle 1000-godišnje trodnevne sume. Jednozrna pšenica je krenula da cveta 10-ak dana kasnije (slika 2). Nesvakidašnje iznenađenje usledilo je 16. jula prilikom žetve ove prastare žitarice (desetak dana kasnije od uobičajenog datuma) – u klasu je primećena sklerocija ražene glavnice (slika 3). Iako je nedaleko od pšenice rasla raž na glavnom domaćinu nisu bile primećene sklerocije. Ražena glavnica se ni pre ni posle ove sezone nije više pojavila u Bašti. Nalazi ugljenisanih sklerocija ražene glavnice sežu u mlađe kameno doba i vezuju se za jednozrnu ili dvozrnu pšenicu (Hellmund 2008). Kod nas je na lokalitetu Kale–Krševica kod Bujanovca pronađena sklerocija koja se datuje u 4, odnosno 3. vek p. n. e, a pronađena je u zalisi jednozrne pšenice, krupnika i ječma (Medović 2020). Nalazi sklerocija ražene glavnice postaju sve češći u srednjem veku u Švajcarskoj, Skandinaviji, Poljskoj, Nemačkoj (Hellmund 2008) i vezuju se pre svega za uzgoj raži. U arheobotaničkoj kolekciji iz srednjovekovne tvrđave Koznik (14–15. vek) u Srbiji koju čini pre svega hlebna i dvozrna pšenica pronađeno je više ostataka sklerocija, iako raž čini tek manji nen udeo (Medović 2016).

U prošlim vekovima konzumacija hleba od brašna zaraženog raženom glavnicom dovodila je do masovnih trovanja i pobačaja (Smakosz et al. 2021). Uzrok trovanja su alkaloidi koji se nalaze u sklerocijama glavnice (ergotamin i ergovalin). Naš poznati farmakognost Jovan Tucakov navodi da sveže sklerocije ražene glavnice na početku imaju sladunjav ukus, poput badema, a što su starije poprimaju neprijatan ukus, te mirišu na gljive i na svež pečeni hleb (Tucakov 1971). Takođe, on navodi da stara glavnica zaudara na miševe, trulu ribu, lešinu ili amonijak. Trovanje raženom glavnicom naziva se ergotizam. Ova pošast je harala većim delom Evrope u srednjem veku, odnosno tamo gde se uzgajala raž. Do 1879. godine u Evropi je bilo zabeleženo preko 300 epidemija ergotizma – u proseku svake treće godine. Možda najintersantnija priča vezana za trovanje raženom glavnicom dolazi iz Amerike. Godine 1692. u gradu Salemu održana su čuvena suđenja zbog navodnog „veštičarenja“. A, sve je počelo kada su dve devojčice dobile napade vrištanja, grčenja u snu, glasnog smejanja bez razloga i ispuštanja čudnih zvukova (Caporael 1976)… Uskoro su i ostale mlade devojke u gradu počele na isti način da se ponašaju. Kako doktori tog vremena nisu bili u stanju da ustanove o čemu se radi, pribeglo se „najjednostavnijem rešenju“ – devojke su sigurno „opsednute“, te proglašene za veštice. Međutim, danas znamo da je uzrok njihovog čudnog ponašanja trovanje raženom glavnicom. Droga LSD je derivat lizerginske kiseline koja je prvi put izolovana upravo iz ražene glavnice. Kod trovanja ovom gljivicom veoma se često javljaju halucinogeni efekti.

Slika 4. Suđenje „vešticama“ u Salemu, 1692.

Aleksandar Medović, arheobotaničar

Literatura

• Bové FJ (1969) The Story of Ergot. S. Karger AG
• Caporael LR (1976) Ergotism: The Satan Loosed in Salem?: Convulsive ergotism may have been a physiological basis for the Salem witchcraft crisis in 1692. Science 192:21–26. https://doi.org/10.1126/science.769159
• Hellmund M (2008) The Neolithic records of Onopordum acanthium, Agrostemma githago, Adonis cf. aestivalis and Claviceps purpurea in Sachsen-Anhalt, Germany. Veg Hist Archaeobotany 17:123–130. https://doi.org/10.1007/s00334-008-0180-8
• Medović A (2020) Nedostaju samo jaja žitnog žiška (Sitophilus granarius L.): Značajan doprinos arheoentomološkim istraživanjima na lokalitetu iz kasnoklasičnog, odnosno ranohelenističkog peridoda, Kale kod Krševice. Rad Muzeja Vojv 62:23–28
• Medović A (2016) Colouring Wildflowers of arable Land in the Vicinity of Fortress Koznik: New archaeobotanical Record from Medieval Serbia. Rad Muzeja Vojv 58:7–26
• Smakosz A, Kurzyna W, Rudko M, Dąsal M (2021) The Usage of Ergot (Claviceps purpurea (Fr.) Tul.) in Obstetrics and Gynecology: A Historical Perspective. Toxins 13:492. https://doi.org/10.3390/toxins13070492
• Tucakov J (1971) Lečenje biljem, fitoterapija. Kultura, Beograd