Singl Bitlsa „Hey Jude” se pojavio u prodavnicama ploča 26. avgusta 1968. Bila je to prva singlica nove diskografske kuće Apple Records. Istog dana su izdate još tri vinila iste diskografske kuće, ali ne i iste grupe. Jednom prilikom Pol Makartni je izjavio da je velika zelena jabuka, logo Apple Records-a, inspirisana belgijskim nadrealistom Reneom Magritom i njegovom slikom „Le Jeu de Mourre”. Na slici je zelena jabuka sa natpisom „Au revoir”, odnosno doviđenja. Svi mi koji volimo ovu grupu i odrasli smo uz okretanje zelene jabuke na gramofonu nismo se preterano pitali o kojoj sorti jabuke je zapravo reč. Na A strani nalazi se fotografija spoljne strane jabuke sa zelenom pokožicom, dok je na B strani ta ista jabuka bila uzdužno presečena napola. U pitanju je sorta Greni Smit. Nastala je 1868. godine u današnjem predgrađu Sidneja u Australiji. Preme izjavama savremenika, koje su zapisane u lokalnim novinama iz 1924. godine, „baka” Smit je o poreklu prve jabuke u svom voćnjaku ispričala sledeću priču. Jednom prilikom donela je neke kutije džina sa tržnice u Sidneju u kojima su se nalazili ostaci nekih jabuka sa Tasmanije; bile su trule i ona ih je bacila niz potok. Pretpostavlja se da je gospođa Smit spomenula da su ostaci u kutijama pripadali divljoj jabuci. U blizini potoka se po legendi zapatilo seme. Usamljeno drvo divlje jabuke na obodu voćnjaka bilo je okruženo polenom plemenitih sorti. Retko ćete naći dve potpuno iste jedinke jabuke izrasle iz semena. Jabuke imaju tendenciju da mutiraju i da se menjaju. Nove sorte često su nastajale u divljini, bez ikakve spoznaje o njihovom poreklu. Standardizovane sorte koje vidimo na tržištu nisu uzgajane iz semena, već su klonovi, nastali kalemljenjem sa originalnog drveta. Jabuka Greni Smit se pokazala kao odlična sorta za kuvanje. Ispostavilo se da ima prođu na tržištu. Njen potencijal kao stone, desertne jabuke, međutim, nije bio prepoznat sve dok neki preprodavci voća nisu otkrili da se one čuvaju bolje od bilo koje druge sorte. U poljoprivrednom časopisu iz 1895. godine reklamira se na sledeći način: „Greni Smit sadnica iz Novog Južnog Velsa uzgojena iz semena divlje jabuke u blizini Rajda, na reci Paramata”. Svoju ekspanziju je doživela sa Prvim svetskim ratom kada se sa australijskim trupama proširila po celom svetu. Danas je jedna od najprodavanijih sorti jabuke. Do 60-ih godina 20. veka postala je sinonim za jabuku. Odgovore na pitanje da li je i u kojoj meri divlja jabuka zaista učestvovala u stvaranju modernih sorti dala su nedavna istraživanja objavljena u jednom od vodećih naučnih časopisa PloS Genetics. Kod čak 18% modernih sorti jabuka ustanovljen je udeo gena divlje jabuke (Malus sylvestris). Među njima se nalaze i komercijalne sorte poput Greni Smit, Mišelin, Antonovka i Ajmi. Srednji udeo divlje jabuke u genofondu domaće jabuke iznosi 47%. Ovom studijom je, sa jedne strane, potvrđeno da je domaća jabuka nastala u centralnoj Aziji od Malus sieversii, ali da je kasnije, na tzv. Putu svile, divlja jabuka koja raste u Evropi dala značajan genetski doprinos stvaranju onoga što mi zovemo domaća jabuka. Dvosmerni tok gena između pripitomljene jabuke i evropske divlje jabuke doveo je do toga da je pripitomljena jabuka trenutno genetski sličnija ovom sekundarnom genskom fondu nego svom pretku, centralnoazijskoj divljoj jabuci. Ako niste u prilici da jedete divlju jabuku, a željni ste ukusa praistorije, dovoljno je da zagrizite zelenu jabuku sorte Greni Smit i doći ćete barem na polovinu željenog puta.
Aleksandar Medović, arheobotaničar
