Dok se brčkate u Egejskom moru, ne razmišljate puno ni o čemu, a pogotovo ne o istoriji ratovanja. Ali, onog trena kad izađete iz vode i na vrelom pesku golim stopalom stanete na plod babinog zuba, razumećete zašto su Rimljani došli na ideju da ovu biljku iskoriste na morbidan način i na osnovu nje naprave pasivno (na tlo postavljeno) defanzivno oružje. Tribulus ili kaltrap je oružje sastavljeno od četiri oštra eksera ili bodlje. Doduše, kao i mnoge druge stvari, Rimljani su ovu napravu koju su zvali Murex ferreus „prekopirali“ od Darija III, a potom i usavršili. Rimski istoričar Kvint Kurcije Ruf navodi da su Persijanci koristili ovo „nazubljeno gvožđe“ u bici kod Gaugamele 331. g. p. n. e. protiv Aleksandra Velikog, ali im to nije pomoglo.
Naziv kaltrap izveden je iz latinskog kalcitrapa (zamka za noge). Na koji god način da se ova naprava baci na zemlju oslanja se na tri vrha, dok četvrti stoji uspravno. Tribulusi su služili za usporavanje napredovanja konja, dvokolica, ratnih slonova i ljudskih trupa. Oružje se pokazalo kao posebno efikasno protiv mekih stopala kamila. Tribulusi su često pravljeni sa sekundarnim „kukama“ kako bi otežali izvlačenje iz ranjene životinje ili čoveka, a šteta koju bi napravili postajala bi veća. Ovo oružje je predstavljalo noćnu moru za protivnike.
Babin zub ne raste samo u južnoj Evropi, već odavno se odomaćio i u Novom Sadu. Prvo sam ga pre nekoliko godina primetio na Petrovaradinskoj tvrđavi, potom na keju, a odnedavno se može videti i u Dunavskoj ulici. Klimatske promene su čudo.
Radi se o skromnoj, žilavoj biljci. Plod se sastoji od pet plodića, svaki od njih je naoružan sa četiri jake, oštre bodlje/zuba. Pa ipak, ime roda nosi naziv Tribulus (gr. tris = tri i gr. bolos = strela). Botaničarima, izgleda, matematika nije jača strana!? Sufiks terrestris, označava da se radi o kopnenoj varijanti njenog vodenog pandana, vodenog oraška (Trapa natans L.). Plodići se u prirodi „hvataju“ za životinje i tako raznose. Biljka godišnje proizvede i do 5700 semenki. Ali, da ne pomislite da jedna biljka može da proizvede onoliko „nagaznih mina“, u jednom plodiću se nalazi više semenki.
Babin zub je jestiva biljka, pre svega njeno mlado lišće i plod koji se kuvaju. Ukoliko se plodovi samelju, od brašna se može napraviti hleb. Međutim, babin zub se konzumira samo tokom gladnih godina, odnosno kad sve ostalo propadne. Biljka se više koristi u narodnoj medicini, a njihovu vrednost su znali da cene Dioskrid i Galen, kao i srednjovekovni andaluzijski arapski lekar, botaničar, farmaceut i naučnik Ibn Al-Bajtar. On je zagovarao upotrebu babinog zuba u mešavini sa bunikom i opijumom. Kako li su se osećali njegovi pacijenti!? Ali, u moderno doba, reklamira se i kao biljni dodatak za sportiste i bodibildere u uverenju da može da im poveća koncentraciju testosterona. Kliničke studije u svetu sugerišu da babin zub pomaže kod poremećaja želje seksualne disfunkcije kod žena. Međutim, nije pokazao nikakvo značajno poboljšanje erektilne disfunkcije kod muškaraca, iako je zbog toga naširoko reklamiran. Ipak, postoji podatak da je jedan 36-godišnji Italijan razvio sedamdesetdvočasovni prijapizam nakon konzumiranja biljnog dodatka na bazi Tribulus terrestris.
Aleksandar Medović, arheobotaničar Muzeja Vojvodine
