Jedan od najstrašnijih logora smrti u čitavoj Evropi za vreme Drugog svetskog rata nalazio se u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Bio je to Jasenovac, otvoren na proleće 1941. godine. Etničko čišćenje Srba, Jevreja i Roma sprovođeno je na toliko svirepe načine da su i izaslanici Nemačkog rajha u NDH bili zgroženi pred scenama likvidacije više od 700.000 muškaraca, žena, starih i dece. Neke računice mrtve broje skoro do milion.
Veliki logorski kompleks imao je više sektora. „Logor broj V“ bio je namenjen isključivo za smeštaj i likvidaciju najmlađih. Implementacija različitih metoda nad nevinom decom, kao što su izdvajanje onih naizgled snažnijih radi vaspitavanja u ustaškom duhu, a protiv sopstvenog naroda ili selekcija slabijih radi zazidavanja, strašnog mučenja, paljenja i zatvaranja u zaražene sobe, govori u prilog strahotama za koje su ustaše bile vidno sposobne. Kada su jednog od nadređenih u logoru pitali šta da čine sa viškom dece koja su masovno vagonima dovođena u Jasenovac, on je za noge dohvatio obližnje dete i svom snagom ga tresnuo o zid, a dete je sa rascopanom lobanjom palo mrtvo. On se nasmejao, davajući ostatku sličnih junaka jasnu ideju za rešenje ovog „problema“.
Izgladneli mališani u logoru Jasenovac
Zastrašujuća brojka od 75.000 poubijane nejači samo unutar logor kompleksa sugeriše jezivu izvesnost da su ostala deca ubijana macolama, davljena u Savi, rastrzana ili gonjena poput životinja ostavljajući svoje slabe kosti tamo gde ih ljudi više nisu mogli pronaći, možda tačno uz logorske barake ili obalu Save, bez imena i traga. Intervencijom humanitarne radnice koja je rizikovala svoj život, Austrijanke po poreklu, Diane Budisavljević, supruge Srbina Julija Budisavljevića, spaseno je oko 12.000 mališana od sigurne smrti.
Diana Budisavljević
Užas logora Jasenovac u NDH opominje nas da nikada ne zaboravimo šta se dogodilo ljudima i nevinoj deci, samo zbog toga što se kao Srbi, Jevreji ili Romi nisu uklapali u tuđu ideju stvarnosti. U Jasenovačkom „logor kompleksu broj V“ svesno je sprovođen genocid nad najmlađima.
Dimitrije Mihajlović, kustos – istoričar
