U sredu, 18. marta u 18 sati u Muzeju Vojvodine (Dunavska 35) održaće se stručno vođenje kroz izložbu Dragan Radovanović (1949-2018) vajar i dizajner.
Kroz izložbu Vas vodi autorka izložbe Olivera Radovanović.
Ulaz je slobodan.
Iz kataloga izložbe, reč dr Drage Njegovane, direktora Muzeja Vojvodine:
„…Dragan Radovanović (Beograd, 1949 – Novi Sad, 2018), magistra primenjenih umetnosti u oblasti vajarstva i dizajna, izvanredan i dugogodišnji saradnik Muzeja Vojvodine. Planirano obeležavanje njegovog umetničkog rada povodom poluvekovnog stvaralaštva na polju crteža, vajarstva, dizajna specijalnih eksterijera u gradskom središtu Novog Sada (podzemni prolazi, fontane), posebnih gradskih simbola, nakita od prirodnih materijala, izrade modela za zanatsku produkciju zlatara, te preovlađujuću delatnost – dizajniranje stalnih i tematskih izložbi u muzejima, nije se ostvarilo 2019. godine, iako je bila dogovorena retrospektivna izložba njegovih radova još početkom 2018. godine. Umetnik je preminuo 25. novembra 2018.
Budući da je Dragan Radovanović poslednje tri decenije svog stvaralačkog pregnuća u najvećoj meri posvetio Muzeju Vojvodine, naša je dužnost da, iako više nije sa nama, priredimo njegovu retrospektivnu izložbu i štampamo katalog. Inače, on je bio spreman da sam dizajnira ovu izložbu, bez ikakve nadoknade.
Dragan Radovanović bio je talentovan i vrlo disciplinovan. Zato je postao poželjan primenjeni umetnik. Imao je osobene ideje o vajarskoj umetnosti i murovski ih je realizovao. Ekonomičnost u oblikovanju vajarskih formi, prethodno vidljivih u crtežima, primenio je i u drugim oblicima dizajnerskih rešenja, a posebno u oblikovanju muzejskih postavki, namenjenih tzv. trajnom ili tzv. ad hok izlaganju.
Tako je mr Dragan Radovanović dizajnirao stalnu postavku Muzeja Vojvodine, uz arhitektonska rešenja Vlaste Petrović, koja je otvorena 1990. godine, a potom i stalne postavke u muzejima u Subotici i Prištini. Saradnja sa Muzejom Vojvodine nastavila se u narednim godinama i decenijama. On je dizajnirao i istorijske i etnološke tematske izložbe. O nivou primenjeno-umetničkog (i tehničkog) oblikovanja muzejskih izložbi u Muzeju Vojvodine od 1988. do 2017. godine svedoče prilozi Suzane Milovanović i Bratislave Idvorean Stefanović, vrhunskih kustosa Muzeja Vojvodine.
Dragocene podatke o umetničkom radu, životnom stilu i pregalaštvu Dragana Radovanovića u raznim oblicima stvaralaštva, vajarstva i primenjene umetnosti naći ćemo u prilozima Ivice Karlavarisa, Mirka Dalmacije i Dragana Miljevića, kao i Željka Jovišića. Njihov lični ton ne umanjuje vrednost činjenica koje iznose o stvaralaštvu Dragana Radovanovića i o njegovom karakteru.
Dragan Radovanović bio je umetnik. To nije značilo da je bio egoist, svojeglavac, težak za porodični život, socijalno neprilagođen vremenu i prostoru u kojem je živeo i delao. On je bio povučen, skroman, radan, poverljiv, disciplinovan, tačan, odan i uvek dobronameran. Bio je istrajan, ali ne inadžija; bio je veoma stručan za posao koji je radio, ali saradnicima
iz muzejskih struka nije docirao; uvek je pokušavao da oplemeni, obelodani, ovaploti i učini očiglednim ideje svojih saradnika – kada je radio na realizaciji muzejskih postavki.
Dragan Radovanović je samog sebe stavljao u drugi plan, ali je uvek bio prisutan u umetničkom miljeu. Njegovu vrednost mnogi su previđali, a retki primećivali. Njegovo delo živi ne samo u realizovanim projektima već i u sećanju onih koji su sa njim sarađivali. Takvih je mnogo kako u Muzeju Vojvodine, tako i u drugim naučnim i kulturnim ustanovama Srbije i drugih država. A to nije malo za jedan istrajan, produktivan, porodičan i umetnički oblikovan život, koji je proživeo Dragan Radovanović.“
