Šumska loza (Vitis sylvestris)

Jedan od najvećih izazova u Arheobotaničkoj bašti Muzeja Vojvodine predstavljala je šumska loza. U narodu je poznata i kao „divlja loza“. Svojim bujnim rastom i penjačkim sposobnostima „ugušila“ je pola biljaka u bašti. Brzina kojom se širila, naročito od juna meseca, zadivila je čak i mene. Međutim, to i nije bilo veliko iznenađenje. Ova biljka gradi nepregledne prirodne svodove u plavnim šumama pored većih, ravničarskih reka i u njihovim rukavacima. Od druge polovine godine šumsku lozu krase retki i razređeni, tzv. rehuljavi grozdovi, sa crnim, ili crvenkastim bobicama nakiselog ukus, čak i kad su potpuno zrele. Karakteriše ih debela pokožica sa malo mesa ploda. Šumska loza obilno cveta, ali zameće malo plodova (Mratinić and Kojić 1998). Sadrži 3–4 semenke okruglastog oblika (Karasik et al. 2018). Upravo ih ova osobina odvaja od kulturne loze. Osim toga, šumska loza je za razliku od kultivisane dvodoma biljka – to su biljke kod kojih se na odvojenim individuama nalaze muški i ženski cvetovi. „Muška“ biljka je u bašti posađena u aprilu 2014. godine. Međutim, loza nije „rađala“ sve do 2017. kada se „muškoj“ nije pridružila „ženska“ biljka.

Često pitanje koje veoma često postavljaju znatiželjni posetioci Muzeja je: „Kada je počela da se uzgaja vinova loza u Vojvodini?“ Za sada je to, barem kada govorimo o ovom praistorijskom, „pivopijskom“ regionu (Kroll and Reed 2016; Medović et al. 2021), još uvek datum koji se vezuje za rimskog cara Proba. Najraniji biomolekularni, arheološki i arheobotanički dokazi o pravljenju vina i o vinogradarstvu na Bliskom Istoku datiraju 6000–5800 godine p. n. e., odnosno u rani neolit. Nalazi se vezuju za područje Gruzije na Južnom Kavkazu (McGovern et al. 2017). U centralnoj Evropi, upotreba kultivisane vinove loze je dokumentovana tek na kasnobronzanodobnom naselju u Austriji (Kohler-Schneider 2001).

Nalazi šumske loze na arheološkim lokalitetima su retki iako se nalazišta nalaze na obalama reka. Pojavljuju se pojedinačno još od neolita (van Zeist 2002), odnosno bronzanog doba (Medović 2002). Od kiselih bobica sa malo soka teško može da se napravi vino. Međutm, bobice su veoma osvežavajuće. Listovi mlade loze mogu se iskoristiti za zavijanje sarmica (Grlić 1990).

Aleksandar Medović, arheobotaničar

Literatura

• Grlić L (1990) Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. August Cesarec, Zagreb.
• Karasik A, Rahimi O, David M, et al (2018) Development of a 3D seed morphological tool for grapevine variety identification, and its comparison with SSR analysis. Sci Rep 8:6545. https://doi.org/10.1038/s41598-018-24738-9.
• Kohler-Schneider M (2001) Verkohlte Kultur- und Wildpflanzenreste aus Stillfried an der March als Spiegel spätbronzezeitlicher Landwirtschaft im Weinviertel, Niederösterreich. Verl. der Österr. Akad. der Wiss, Wien.
• Kroll H, Reed K (2016) Die Archäobotanik. Feudvar 3. Würzburg University Press, Würzburg.
• McGovern P, Jalabadze M, Batiuk S, et al (2017) Early Neolithic wine of Georgia in the South Caucasus. Proc Natl Acad Sci 114:E10309–E10318. https://doi.org/10.1073/pnas.1714728114.
• Medović A (2002) Archaäobotanische Untersuchungen in der metallzeitlichen Siedlung Židovar, Vojvodina/Jugoslawien. Ein Vorbericht. Starinar 52: 181–190.
• Medović A, Marjanović-Jeromela A, Mikić A (2021) An update to the La Tène plant economy in northern Serbia. Ratar Povrt 58: 53–65. https://doi.org/10.5937/ratpov58-33250.
• Mratinić E, Kojić M (1998) Samonikle vrste voćaka Srbije. Institut za istraživanja u poljoprivredi “Srbija”, Beograd.
• Ramos MJN, Coito JL, Silva HG, et al (2014) Flower development and sex specification in wild grapevine. BMC Genomics 15: 1095. https://doi.org/10.1186/1471-2164-15-1095.
• Van Zeist W (2002) Plant husbandry and vegetation of tell Gomolava, Vojvodina, Yugoslavia. Palaeohistoria 43/44 (2001/2002): 87–115.