Prva torba nastala je u praistoriji i bila je izrađena od kože. Zanimljiv je podatak da je bila namenjena muškarcima, koji su je uglavnom koristili za nošenje oruđa i oružja za lov. Kasnije tokom istorijskog razvoja, torba se gotovo uvek vezivala za ženu. Bila ona mala ili velika, kožna, heklana ili pletena, za nošenje u ruci, na ramenu ili preko tela, predstavljala je obavezan modni detalj svake žene.
Istorija tašne seže u duboku prošlost, ali onakva kakvu je poznajemo danas, nastaje u 19. veku. U početku je bila privilegija samo bogate žene, supruge bankara i činovnika, nošena na svečanostima i u šetnjama. Nešto kasnije postaje deo aksesoara svake građanke.
Pre nego što je tašna ušla u širu upotrebu, sličnu namenu imali su šatleni, velike ukrasne kopče okačene o pojas, sa kojih su visile makazice, ključevi, parfemi i jastučići za igle. Istu namenu su imali i mufovi, od krzna ili pliša, koji su imali unutrašnji džep u postavi. Oni su bili aktuelni u drugoj polovini 19. i početkom 20. veka. U to vreme su bile u upotrebi i tašnice malih dimenzija, koje su služile za sitan novac, kao i one za nošenje pribora za ručni rad, kao i tašne za pozorišni dvogled.
Potreba za tašnama se javlja onda kada žene počinju da nose suknje koje ističu njihovu figuru. Osim toga, žene početkom 19. veka počinju same da izlaze u javnost i otuda je potreba za stalnim nošenjem tašne postala veća. Može se reći da je to vreme kada ženska tašna postaje jedan od simbola ženske emancipacije.
Krajem 19. i u prvim decenijama 20. veka, u Vojvodini su bile popularne torbice sa učkurom, od perlica i veza. Dvadesetih godina prošlog veka počele su se izrađivati tašne namenjene modernoj ženi, u skladu sa njenim novim stilom oblačenja, te tako postaju obavezan modni detalj. Narednih decenija će biti posebno izražena šarolikost oblika, veličina i načina dekoracije ženskih torbica.
