Torba je oduvek bila veoma važan i neophodan predmet koji čovek koristi pri izlasku iz kuće, bilo da su u pitanju neke svečane prilike, odlazak na njivu, pijacu ili vašar. Zato torbe delimo na svečane i svakodnevne, tj. radne. Torbe su koristili svi: mlađe i starije žene, muškarci i deca iz svih etničkih zajednica koje žive u Vojvodini. Glavna odlika ornamenata na torbama je da su oni jednostavni, manje zahtevni u tkačkom smislu od ornamenata na ćilimima i da su birani tako da zadovolje potrebe onoga ko ih koristi.
Različite strane vunene svečane torbe, 1904, Srbi, Lalić, Bačka
Svečana torba za nošenje kolača o Božiću, 1890, Bunjevci, Bajmok, Bačka
Svečane vunene torbe su korišćene prilikom sprovođenja određenog običaja, kao što je, na primer, nošenje kolača kumu ili tek udatoj sestri o Božiću. One su tkane na „uskom“ razboju, čunkanom i klečanom tehnikom, sa kudeljnom niti kao osnovom i vunenom niti kao potkom. Glavno obeležje vunenih torbi su njihove različite strane odnosno različiti ornamenti na stranama torbi. Tako su, na primer, na jednoj strani istkane raznobojne pruge različitih dimenzija, a na drugoj neki živopisan ornament preuzet sa ćilima. Taj ornament je noseći ornament na ćilimu, ali da bi bio istkan na torbi mora da pretrpi određene izmene u dimenzijama, pa i u izboru i slaganju boja. Vešte tkalje su to sa lakoćom izvodile, a one koje su bile manje vešte birale su manje ornamente koji nisu morali mnogo da se menjaju. Vunene torbe su uglavnom bile kvadratnog oblika, a njihove prosečne dimenzije su iznosile 50 h 50 cm.
Različite strane vunene torbe sa manje zahtevnim ornamentima, oko 1940, Srbi, Pivnice, Bačka
Svakodnevne ili radne torbe su korišćene za nošenje hrane na njivu, knjigā u školu ili pribora za vez. Svakodnevne ili radne torbe su uglavnom tkane od kudeljnih niti i u osnovi i u potki. U narodu se za takvo tkanje kaže „kudelja po kudelji“. Te torbe su uglavnom bile istkane sa uskim prugama kao jedinim ornamentima. Neke torbe su imale povrs, ali su češće izrađivane sa uprtama kako bi se lakše nosio teret. One su uglavnom bile pravougaone sa prosečnom dimenzijom od 48 h 70 cm.
Kudeljna torba sa uprtama za nošenje hrane na njivu, oko 1910, Šokci, Sonta, Bačka
Vunena torba za nošenje hrane na njivu, oko 1910, Rumuni, Klek, Banat
Muzej Vojvodine danas čuva 115 torbi koje su istkane krajem 19. i početkom 20. veka. Različitih su dimenzija, različitih ornamenata, ali i različitih funkcija. Sve torbe su bile deo devojačkih miraza, koje su koristili naši preci ili ih nisu koristili uopšte, ali su ih sačuvali da bi one našle svoje mesto u našem Muzeju. Te torbe su svedoci društvenog i socijalnog položaja naših predaka, ali su takođe svedoci i lepog, praktičnog i korisnog.
Ljiljana Trifunović, muzejska savetnica – etnolog
