Kad znamo da je leto? Onog trena kada vidimo tušt u svojoj okolini. Dok god ima tušta ima i leta. Može da se nađe u dvorištu, prirodi, ili kao na slici, usred pešačke zone u centru grada, uglavljen između kandelabera i behatona. Mladi listovi tušta su blago kiselo-slanog ukusa, sa veoma izraženom aromom. Tada je, u kombinaciji sa drugim povrćem, odličan za pravljenje salata. Stariji listovi takođe mogu da se koriste u pripremi hrane. Kuvaju se i spremaju kao varivo, poput drugog lisnatog povrća.
Tuštu je potrebno puno svetlosti, velika toplota, velika vlažnost i velika plodnost na mestima sa malo vegetacije. Na obalama vodenih površina koje su leti presušile, razvijaju se velike rozete koje su prilegnute na zemlji. Cveta i daje plod, čak i kao mala biljka. Vrlo brzo raste. Dovoljno mu je tek nekoliko nedelja da završi svoj životni ciklus. Raste kao (koristan) korov po vrtovima i vinogradima.
Inače, ime roda Portulaca potiče od latinske reči „portula“ (vratanca), zbog otvora na plodu (čaura sa poklopcem), dok ime vrste potiče od latinske reči „oleraceus“ (povrtni) ukazuje na korišćenje biljke kao povrća. Njegovo poreklo je još uvek misteriozno. Pretpostavlja se da potiče iz nekoliko umerenih područja severne hemisfere: Evroazija, posebno južna Evropa, Evropa, Zapadna Azija, Kina, Indija, ali i podsaharske Afrike, što bi moglo objasniti sukulentni aspekt biljke.
Na arheološkom lokalitetu Feudvar kod Mošorina pronađeni su, tu i tamo, pokoji ugljenisani ostaci ove biljke. Pretpostavlja se da su stanovnici ovog naselja umeli da cene ukus leta.
Aleksandar Medović, arheobotaničar Muzeja Vojvodine
