Zatvorenice Marijanostre 1943. godine
Za vreme Drugog svetskog rata više stotina partizana iz Bačke je osuđeno na dugogodišnje kazne zatvora, koje su služili u nekoliko zatvora u Mađarskoj. Muškarci su uglavnom bili zatvoreni u Segedinu, Vacu i Šatoraljaujhelju, a žene u Marijanostri – gradu na krajnjem severu Mađarske u blizini granice sa Slovačkom. Unutar zatvora Marijanostra nalazio se stari manastir, kojem je sredinom 19. veka dozidana trospratna zgrada namenjena zatvorenicama. Dužnost nadzornika je obavljalo šezdesetak časnih sestara i tridesetak stražara muškaraca.
U Marijanostri je tokom rata bilo zatvoreno 117 komunistkinja i simpatizerki pokreta otpora iz Bačke, kao i 10 pripadnica pokreta otpora iz Budimpešte, 14 žena osuđenih za špijunažu i 50 članica verske grupe „sledbenici Jehove“. Osim političkih zatvorenica, u zatvoru se nalazilo i preko 1.000 osoba osuđenih za kriminal, iako je ukupni zatvorski kapacitet iznosio samo 850 ležaja.
Za vreme zatvorskih dana, žene su obavljale različite poslove, kao što su izrada ručnih radova i igrački, koje je uprava zatvora prodavala. U vreme praznika je bilo dozvoljeno okupljanje svih političkih zatvorenica u trajanju od dva do tri sata i organizovanje priredbi. Iako su bile pod strogim nadzorom časnih sestara koje su nastojale da ih „prevaspitaju“, zatočenice su odbijale saradnju. U ćelijama su pevale revolucionarne pesme i tajno se bavile političkim radom.
Kada je Crvena armija oslobodila veći deo teritorije Mađarske, zatvorenice Marijanostre su premeštene u sabirni logor u Komaromu, odakle su transportovane u nacističke logore smrti. Mnoge su umrle u Nemačkoj, a među njima i Vera Pavlović iz Novog Sada (u Dahau), Kovinka Šeguljev iz Čuruga i Franciška Pece iz Bačkog Petrovog Sela (u Ravensbriku).
-
- Група затвореница 1943. године (у трећем реду пета с лева Вера Павловић; десно од ње је Ковинка Шегуљев – обе су умрле у нацистичким логорима 1945. године)
-
- Полеђина фотографије – дописница Вере Павловић упућена мајци „Драгој и милој мамици“
Nekadašnja zatvorenica Marijanostre Kristina Švind-Šebšei iz Novog Sada je poklonila Muzeju Vojvodine seriju fotografija, na kojima se vidi svakodnevica zatvoreničkog života.
-
- Затворенице израђују играчке и ручне радове које је управа затвора продавала
-
- Затворенице шију лопте од отпадака коже, које је управа затвора продавала
-
- Група затвореница испред зграде затвора (виде се прозори ћелија). Љуште кукуруз и од ољуштина праве обућу
-
- Покладе у затвору и затворенице под маскама. У горњем реду, трећа с лева са шеширом на глави је Каћа Дејановић из Госпођинаца. Умрла је у сомборској болници након рањавања током Болманске битке 1945. године. Једна улица у Новом Саду носи њено име
Na stalnoj postavci Muzeja izložena su dva predmeta iz Marijanostre: jedna maramica i mala kartonska kutija. Na maramici je jedna od zatvorenica, Zora Lučić, izvezla imena svojih drugarica u zatvoru.
Kartonsku kutiju je izradila Vera Vajs (udata Štajner). Ona je 1941. kao pripadnica pokreta otpora osuđena na sedam godina zatvora. Prvo je zatvorena u budimpeštanskom zatvoru Konti, a zatim u Marijanostri. Nakon povlačenja nemačke vojske iz Mađarske, prebačena je u nemački logor Bergen-Belzen. Logor su oslobodili britanski vojnici sredinom aprila 1945, kada je i Vera Vajs puštena kući sa ostalim preživelim zatvorenicima.
Kutija od kartona je presvučena platnom i izvezena koncima u boji. Na unutrašnjoj strani poklopca, Vera je crvenim koncem izvezla pozdrav rođacima na mađarskom jeziku: „Tetka Juliški i čika Henrihu od njihove devojčice“.
Aleksandar Horvat, kustos – istoričar
