Zečji gorocvet (Adonis aestivalis L.)

Zečji gorocvet (Adonis aestivalis L.)

U grčkoj mitologiji, lepi lovac Adonis je bog žita, smrti i ponovnog rađanja. Njega je prema predanju ubio vepar, a iz prolivene krvi nikao je cvet (Stearn 2002). Verovalo se da Adonis u jesen i zimu nestaje u zemlji te se ponovo pojavljuje u proleće i leto. U odnosu na ime roda, ime vrste aestivalis je profano i sa latinskog se prevodi samo kao „letnji“ (Marin and Tatić 2004).

Cveta od maja do jula. Cvet je sitan, a latice su jarko crvene boje. Prolećni gorocvet (A. vernalis L.) ima žute latice, a jesenji (A. autumnalis L.) opet crvene, mada bi čovek očekivao obrnuti raspored. Plod zečjeg gorocveta je jednosemena orašica, dugačka 5–6 mm. Ima dva zupca ispod štrčećeg dugačkog kljuna (Čanak et al. 1978). Kod nas ova biljka raste kao dosadan korov po strnim žitnim usevima, ali može se naći i na obodu livada (Đukić et al. 2004). Osim ove vrste kod nas je kao korov rasprostrnjen i gorocvet sa „plamenim“ laticama (A. flammea Jacq.). Ove dve vrste su karakteristične za korovsku zajednicu Caucalido-Adonidetum flammae R. Tx. 1950 unutar sveze Caucalidion platycarpi R. Tx. 1950 – narodski rečeno, zečji i plameni gorocvet ukazuju na razvijen uzgoj pšenice na najboljem zemljištu. Stoga ne čudi da su ugljenisani plodovi Adonisa pronađeni na arheološkom lokalitetu iz bronzanog i starijeg gvozdenog doba, a koji se nalazi na plodnom Titelskom platou – Feudvar kod Mošorina (Kroll and Reed 2016) i na lokalitetu iz mlađeg gvozdenog doba u srcu Bačke – Čarnok kod Bačkog Dobrog Polja (Medović 2006). Teško je razlikovati ugljenisane orašice ove dve korovske vrste, te se arheobotaničari izuzetno retko odlučuju da imenuju vrste ovog roda.

Cela biljka je otrovna. Najveće koncentracije otrovnih sastojaka su ustanovljene u vreme cvetanja (Đukić et al. 2004). Međutim, pošto su korovske vrste gorocveta male (20–50 cm) i imaju malo relativno malo plodova (20–50), ovo i nije tako važno.

Aleksandar Medović, arheobotaničar

Literatura

• Čanak M, Parabućski S, Kojić M (1978) Ilustrovana korovska flora Jugoslavije. Matica Srpska, Novi Sad.
• Đukić D, Moisuc A, Janjić V, Kišgeci J (2004) Krmne, korovske, otrovne i lekovite biljke. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet.
• Kroll H, Reed K (2016) Die Archäobotanik. Feudvar 3. Würzburg University Press, Würzburg.
• Marin P, Tatić B (2004) Etimološki rečnik naziva rodova i vrsta vaskularne flore Evrope, 2nd-e izd edn. NNK internacional, Beograd.
• Medović A (2006) Arheobotaničke analize četiri korpe ječma i jedne korpe prosa sa Čarnoka. Rad Muzeja Vojvodine 47/48:41–52.
• Stearn WT (2002) Stearn’s dictionary of plant names for gardeners: a handbook on the origin and meaning of the botanical names of some cultivated plants. Timber Press, Portland, Oregon