Prava borba za očuvanje prinosa i kvaliteta žitarica počinje tek nakon završene žetve. Ona se odigrava u skladištu. U jednom od džakova sa ječmom koji je služio kao rekvizit na jednoj od izložbi u Muzeju pronađena je skladišna štetočina koja prati ljude još od mlađeg kamenog doba.
Žitni žižak (Sitophilus granarius L.) može znatno da utiče na kvalitet i količinu uskladištenih žitarica. Larve mogu da pojedu i onečiste i do dve trećine čuvanog zrna. Generalno, nema vidljivih spoljnih znakova da se larve razvijaju i rastu u zrnu žitarica sve dok posle oko mesec dana odrasli žitni žižak ne izmili iz zrna. Kod teške kontaminacije od zrna ostaje samo košuljica zajedno sa finim praškastim otpadom. Karakteristične su velike izlazne rupe, približno pravougaonog oblika sa isfronclanim ivicama. Oštećena zrna mogu biti prekrivena belim, prašnjavim izlučevinama koje mogu da kontaminiraju krajnji proizvod i učine ga neprijatnim za konzumaciju. Osim oštećenja zrna, skladišne štetočine mogu da uzrokuju i zagađenje hrane mikroorganizmima (Rosa et al. 2020).
Sl. 1. Šteta koju je izazvao žitni žižak (Sitophilus granarius L.) u džaku ječma, rekvizitu sa jedne davnašnje izložbe u Muzeju Vojvodine.
Veličina odrasle jedinke (imaga) varira u zavisnosti od veličine zrna. Kod malih zrna, poput prosa, male su veličine, ali su veća u kukuruzu i kreću se između 4 i 5 mm (uključujući rostrum). Lako može da se razlikuje od drugih štetnih insekata zbog specifičnog izgleda glave („surla u produžetku glave“). Ovaj insekt ne može da leti, mada ima jedan par krila koja su, u stvari, srasla te zbog toga nefunkcionalna. Telo je sa gornje strane prekriveno velikim brojem udubljenja (Gorham et al. 1991); na grudima (toraksu) su nepravilno razbacana, dok su na pokrilcima (elitri) poređani u pravolinijske redove.
Sl. 2. Odrasla jedinka (imago) žitnog žiška. Odmah po izlasku iz zrna mladi žižak ima crvenkastosmeđu boju.
Među skladišnim insektima, žitni žižak je jedina vrsta koja nikada nije zabeležena van skladišta (Plarre 2010). Njegov životni vek se kreće u rasponu od nekoliko meseci do godinu dana. Larva žitnog žiška je bele boje, ima svijeno, grbasto telo i jasno izdvojenu, malu glavu smeđe boje. Larve nemaju noge (Gorham et al. 1991). Ženke žiška polažu između 36 i 254 jaja i obično se jedno jaje odlaže u svako zrno. Iz jaja se izležu larve koje se probijaju do sredine zrna. Tamo se hrane, rastu i preobražavaju u lutku.
Sl. 3. Ugljenisani nalazi žitnog žiška (Sitophilus granarius L.) sa lokaliteta Kale kod Krševice, jugoistočna Srbija, 4/3. vek p. n. e.: 1) odrasla jedinka, 2) lutka, 3) larva
U Srbiji su zabeleženi ugljenisani ostaci žitnog žiška veoma rano, na kasnoneolitskom nalazištu Selevac i vezuju se za vinčansku kulturu (Obradović 2016). Na keltskom lokalitetu Čarnok kod Bačkog Dobrog Polja iz prvog veka pre nove ere pronađena je odrasla jedinka jednog tvrdokrilca (Medović 2006). U zalihi ječma sa rimskog lokaliteta iz 1. ili 2. veka nove ere Hrtkovci–Vranj pronađeni su ugljenisani ostaci osam odraslih jedinki i dve larve neidentifikovanih insekata (Medović 2010). Iz ranovizantijskog sloja na lokalitetu Gamzigrad pronađen je imago neidentifikovanog tvrdokrilca (Medović 2008). Na lokalitetu Feudvar kod Mošorina pronađene su neidentifikovane larve, dužine 2–3 mm, u zalihama ječma iz ranog bronzanog doba (Kroll and Reed 2016). Na antičkom lokalitetu Kale kod Krševice, u južnoj Srbiji, pronađeni su ugljenisani ostaci tri od četiri životna stadijuma ove skladišne štetočine: odrasle jedinke, lutke i larve (Medović 2020). Jedino nisu pronađena jaja. Svi ovi nalazi ukazuju na neprekidno postojanje žitnog žiška u zalihama žitarica tokom cele praistorije i antike na ovom području.
Aleksandar Medović, arheobotaničar
Literatura
- Gorham JR, United States, Agricultural Research Service, et al (1991) Insect and mite pests in food: an illustrated key. U. S. Dept. of Agriculture, Agricultural Research Service : U. S. Dept. of Health and Human Services, Public Health Service, Food and Drug Administration : For sale by the Supt. of Docs., U. S. G. P. O., Washington, D. C.
- Kroll H, Reed K (2016) Die Archäobotanik. Feudvar 3. Würzburg University Press, Würzburg.
- Medović A (2006) Arheobotaničke analize četiri korpe ječma i jedne korpe prosa sa Čarnoka. Rad Muzeja Vojvodine 47/48: 41–52.
- Medović A (2010) „Arheoznanje – arheoimanje“: U poseti jednom sremačkom vikusu iz I ili II veka. Rad Muzeja Vojvodine 52: 101–111.
- Medović A (2008) Gamzigradski ratari: Dva koraka napred, jedan korak nazad. Rad Muzeja Vojvodine 50: 151–173.
- Medović A (2020) Nedostaju samo jaja žitnog žiška (Sitophilus granarius L.): Značajan doprinos arheoentomološkim istraživanjima na lokalitetu iz kasnoklasičnog, odnosno ranohelenističkog peridoda, Kale kod Krševice. Rad Muzeja Vojvodine 62: 23–28.
- Obradović Đ (2016) Storage practice and problems with pests. Late Neolithic site of Selevac, Serbia.
- Plarre R (2010) An attempt to reconstruct the natural and cultural history of the granary weevil, Sitophilus granarius (Coleoptera: Curculionidae). Eur J Entomol 107: 1–11. https://doi.org/10.14411/eje.2010.001.
- Rosa JS, Oliveira L, Sousa RMOF, et al (2020) Bioactivity of some Apiaceae essential oils and their constituents against Sitophilus zeamais (Coleoptera: Curculionidae). Bull Entomol Res 110: 406–416. https://doi.org/10.1017/S0007485319000774.
