У понедељак, 11. априла 2016. године у 13 сати отвара се изложба “Магична реч – Жолнаи” Музеја “Janus Pannonius” из Печуја.
Изложбом “Магична реч – Жолнаи”, ауторке Оршоље Ковач, новосадској публици ће бити представљен део збирке Жолнаи керамике из богате колекције Музеја Janus Pannonius у Печују. Реч је о 120 употребних и украсних предмета, као и о богатој документацији о развоју једне од најпознатијих европских мануфактура.
Фабрику Жолнаи основао је Миклош Жолнаи у граду Печују, у Мађарској, 1853. године. за свог сина Игњаца. Са жељом да унапреди мађарску привреду, Игњац је у фабрици производио керамику и уметничке предмете од глине. Била је то мала радионица са свега неколико радника. Ускоро се радионица нашла на рубу банкрота. Године 1863. у посао се укључује Вилмош Жолнаи, други Миклошев син. Иако je сматрао је да би производња опеке и шамота могла да буде најуноснији посао,залаже се за производњу украсне керамике. Украсна керамика му је постала страст, а ускоро и заштитини знак фабрике.
Својим иновативним производима учинио је да Фабрика Жолнаи постане познаа у читавом свету. Славу је постигао излажући на међународним изложбама, међу којима су Светска изложба у Бечу, Светску изложбу у Паризу, на којој је освојио Гран При.
Керамика Жолнаи отпорна на временске услове, коришћена је за украшавање зграда, поготово у периоду сецесије. До 1914. године, фабрика Жолнаи је постала највећа фабрика у Аусторугарској.
Инспирисан кинеским порцеланом, Вилмош Жолнаи је уложио много година рада трагајући за новим материјалима и експериментишући са глазурама. Развио је нову, финију глазуру и нов начин декорисања, јединствен у свету за шта је одликован Националним орденом легије части.
Многе архитекте користиле су Жолнаи керамику за декорисање грађевине, поготово у периоду мађарске сецесије. Скоро хиљаду грађевина у Европи има декорацију пирогранит керамике, патентиране у овој фабрици 1890. године. Поједине зграде декорисане Жолнаи пирогранит ─ керамиком старе су преко једног века. Жолнаи керамика краси и грађевине у Србији, попут Рајхлове палате и Градске куће у Суботици, цркве Имена Маријиног у Новом Саду, хотела Москва у Београду…
