Ја лично више волим стакло,…Само да није тако ломљиво, волео бих га више од злата. Али, овако не вреди, зато је и јефтино.
Петроније, Сатирикон, 50, 7.
У археолошком смислу предмети од стакла не представљају толико значајан материјал као керамика, превасходно због тога што су танки и ломљиви и много ређе опстају у земљи. Приликом археолошких ископавања најчешће се проналазе у гробовима, често дајући увид у друштвене и економске прилике неког друштва. Можемо претпоставити да су то били важни производи које је покојник требало да понесе са собом на други свет.
Хексагонални крчаг
Археолошки налази показали су да се једна врста стакла – емајл производила још у прединастичком Египту. Пут стакларства може се пратити до у 4. миленијум п. н. е., када је било развијено у Међуречју (Вавилону и Асирији), Сирији и Феникији. Многи предмети од стакла нађени су у критско-микенској цивилизацији током 3–2. миленијума. Хомерови описи плавог стакла на Агамемноновом оружју и на фризу Алкинојеве палате на острву Схерији пружају литерарне податке о стакларству у микенској епохи. Стакло се користило за израду посуда, личног накита или малих луксузних предмета којима се трговало диљем ових области, а и шире. Од њега су се правиле имитације драгог и полудрагог камења.
У римско време стакло је било материјал са великом употребном вредношћу. Нарочито интензивно производило се и користило након 1. века пре нове ере, када су открића технике дувања помоћу луле и пећи са високом температуром омогућила смањење трошкова производње. Од тада је постало веома модерно, па су чак и мозаици који су украшавали куће имућних римских грађана прављени од њега. Подстицај за производњу предмета од овог изузетног материјала стизао је и од стране римских власти, што је условило отварање бројних радионица и у далеким провинцијама римског света.
Грчки филозоф, географ и историчар Страбон, Августов савременик, писао је да је стакларска производња била веома инвентивна јер су мајстори експериментисали не само са различитим техникама бојења, већ су успевали да произведу стоно посуђе које је коштало само један бакрени новчић.
Стаклена чаша са натписом
Значајна открића у гробовима римских грађанки показују да су предмети од стакла доминирали у животу жена: балсамаријуми од стакла, глобуларни или тубуларни, чији облик има порекло у керамици, служили су за држање парфема, козметичких и медицинских препарата. Од стакла је прављен и накит: наруквице, прстење, огрлице, ниске, дијадеме, а често су имитације драгог и полудрагог камена у стаклу уметане у метални накит.
Поред разнобојних перли од стакла, у склопу Античке збирке, у Музеју Војводине чувају се бројне стаклене посуде из римског периода. Право је чудо да су се упркос својој ломљивости, ове посуде сачувале до данас. Археолози су их пронашли током истраживања две велике римске некрополе у селима Бешка и Свилош, у којима су покојници сахрањени са личним украсима и другим предметима, које су за живота користили. Стаклене посуде очигледно су биле важни производи које је требало на понесу са собом на други свет.
Прелепи хексагонални крчаг припада једној од првих збирки коју је Музеј матице српске поклонио новооснованом Војвођанском музеју 1948. године. Иако су се производили и током прва два века нове ере, такви хексагонални крчази од стакла на нашим просторима датовани су у средину 4. века.
Један од највреднијих стаклених експоната из римског периода на сталној поставци Музеја Војводине је пехар из некрополе у Свилошу, израђен од танког стакла, бледо зеленкасте боје, са видљивим пукотинама и спојевима. Био је то гробни дар намењен да служи покојнику на оном свету. Облик му је леп, коничан, а дно удубљено са заобљеним ивицама. Испод обода има хоризонтане линије и натпис ACCIPE CALICE(m) PIE ZE(se)S (Узми пехар, пиј, на здравље). Овај тип пехара са натписом производ је рајнских радионица, а среће се и на осталим некрополама у провинцији Панонији друге половине 4. века. Заједно са овим предметом, откривен је и луксузни крчаг, импортован из радионице колоније Агрипина (данашњи Келн). Цео налаз потиче из гробнице зидане од камена и дробљене опеке, a припадаo je мушкарцу који је преминуо између своје 35. и 41. године. Судећи по налазу новца откривеног у његовом гробу, можемо закључити да је живео у време царева Константина I (306–337) и Констанција II (337–361).
