Машине за сецкање сточне хране (I део)

У претходним причама, посетиоци сајта Музеја Војводине, у оквиру рубрике „Буди одговоран према духу и телу“, упознали су се са прекрупљивањем, једним од начина припреме сточне хране. У наставку ће се представити још један поступак, а то је сецкање.

Сецкањем, сточна храна постаје укуснија, јер је краве, коњи и друге домаће животиње радије једу. Разне врсте исецкане хране се могу комбиновати, и на тај начин се добијају сви потребни састојци за правилну исхрану.

Машине које се користе за сецкање сточне хране, једним именом се називају сечке. Постоје бројне њихове поделе. Тако према врсти хране коју сецкају, могу бити за кабасту храну – свежа и сува (слама, сено, кукурузовина, зелена сточна храна и друго) и за коренасте и кртоласте плодове (сточна репа, кромпир, мрква и друго). Према положају радног органа, дакле ножева деле се на дискосне сечке, код којих су ножеви постављени на замајцу и на сечке са ножевима на бубњу, а према начину погона на ручне, запрежне или спрежне и моторне.

У првом делу ће се представити сечка са ножевима на бубњу и дискосна сечка. Оба конструктивна типа се користе за припремање силаже за директно храњење домаћих животиња и за прављење простирке.

Истраживачким радом, за збирку Алатке, машине, оруђа и занати Музеја Војводине – Музејски комплекс Кулпин, прикупљено је укупно осам сечки, од тога је пет сечки са ножевима на бубњу, док су три дискосне сечке. Ту је још и замајац дискосне сечке. Сви они су индустријске израде, међутим, познати су само неки од произвођача. Дакле, то су: „Kotzó Pal“, „Hofherr-Schrantz“ („H-S“), „Hofherr-Schrantz-Clayton-Shuttleworth“ („H-S-C-S“) и „OLT“, код сечки са ножевима на бубњу, односно „Umrath & Comp.“, код дискосне сечке. Остали су, нажалост, непознати, јер на њима нема трага назива произвођача или фабричког знака. Без обзира на то, за све њих је заједничко то да су произведене између два светска рата.

Сечка са ножевима на бубњу „OLT“

Правоугаона дрвена рамска конструкција сечке носи дрвено корито и остале делове. На подлогу се она ослања помоћу ногара, на којима је сачувана оригинална боја – тамнозелена. Погон је ручни. Опслужују је два до три радника, од којих један ставља храну у корито, док остали окрећу ручице замајца. Корито се према предњем делу сужава, где се завршава такозваним „устима сечке“. У њима је смештен пар гвоздених зупчастих ваљака, који се обрћу један према другоме, захватају храну и потискују је напред, уз истовремено притискивање, како би сецкање било што лакше. Она излази кроз „уста сечке“, чија доња ивица представља контра нож. Одсечени комади хране, преко косе дрвене сабирне равни, сакупљају се у посуди или кориту, које се постави испред њега. Иначе, доњи ваљак је непокретан, док је горњи покретан и он може да се подиже или спушта.

Радни орган сечке представљају четири ножа, која су извијена по линији завојнице. Они су постављени на бубњу. Бубањ се налази на осовини, која се обрће у лежајевима на рамској конструкцији, док су на оба њена краја учвршћени замајци, пречника 920 mm, са четири спирална паока, и ручицама, са дрвеним рукохватом. Изнад бубња, са ножевима, постављен је заштитни поклопац од челичног лима.

Преносни механизам сечке чини слог цилиндричних зупчаника, са правим зупцима, постављен са једне њене стране (лева), док је са друге пар цилиндричних зупчаника, са правим зупцима. Помоћу слога се постиже мењање преносног односа и тиме дужина сецкања, односно дужина комадића одсечене хране или такозваног резанца. Назив произвођача сечке („OLT“) је изливен на поклопцу „уста сечке“, док су на оба замајца, са унутрашње и спољне стране, изливени назив произвођача („OLT“) и идентична ознака („SB 8 SB 33“).

Уз сечку је произвођач купцима испоручивао додатну опрему у виду кантице за уље и кључа.

Сечку је јуна месеца 2000. године поклонио Јарослав Визи из Кулпина. Посетиоци је тренутно могу видети на тематској изложби Историјат гајења кукуруза, а иначе, изложена је на сталној поставци Музејског комплекса у Кулпину.

Дискосна сечка  

Основу конструкције сечке чини дрвено корито, које је на предњем делу причвршћено за такозвана „уста сечке“, док се на задњем, помоћу два дрвена ногара, ослања на подлогу. Са друге стране, за „уста сечке“ је причвршћено масивно челично ногаре, са точкићима, што омогућује да се сечка премешта из једног домаћинства у друго. На кориту, као и на ногарама, сачувана је оригинална боја – тамнозелена, док је са унутрашње стране корита – тамноцрвена.

Сечку опслужују два радника, од којих један ставља храну у дрвено корито, док други окреће ручицу замајца. На машини постоји помоћна полуга за ножни погон, која омогућава лицу, који „храни сечку“, да помаже лицу који окреће ручицу замајца, са дрвеним рукохватом. Поред тога, могућ је моторни погон, преко ремена, као и запрежни.

У „устима сечке“ се налази пар гвоздених зупчастих ваљака, идентични као код сечке са ножевима на бубњу, због чега се у даљем тексту њихов опис неће понављати. Испред „уста сечке“, у висини горњег ваљка, постављен је дрвени ваљак.

Радни орган сечке представљају два ножа, са лучно савијеним сечивом, који су постављени на паоцима замајца, пречника 1.080 mm. За њихово учвршћење служе вијци – једнима су причвршћени, док се другим регулише положај оштрице ножа према рубу „уста сечке“, који заправо представља контра нож.

Саставни део сечке чини регулатор за дужину сецкања, који се састоји из зупчаника, са клизачем, и диска, по чијој површини су по концентричним круговима распоређени зупци. Њих има онолико колико различитих дужина сечка може да сецка. Код овог модела, има их укупно четири. Може слободно да се каже да он има „улогу мењача“. Иначе, зупчаник, са клизачем, помера се по осовини замајца. Преносни механизам чини пар цилиндричних зупчаника, са правим зупцима, постављен са једне стране сечке (десна), док је са друге пар запорки.

Иста додатна опрема се испоручивала купцима. У односу на сечку са ножевима на бубњу, рад на овом конструктивном типу је био много опаснији, јер је често долазило до озледа руковаоца, у виду одсеченог прста или, пак, читаве шаке. Све то је захтевало велику пажњу и опрезност.

Сечку је децембра месеца 2008. године поклонио Веселин Сланкаменац, са Ченеја.

Потребно је напоменути да на сталној поставци Музејског комплекса у Кулпину посетиоци могу да виде дискосну сечку, само другог произвођача. Он, нажалост, није утврђен. Дародавац овог изузетно вредног предмета је струковно удружење инжењера пољопривредне технике из Новог Сада – Војвођанско друштво за пољопривредну технику („ВДПТ“).

Произвођачи сечке у Србији

Представљена два конструктивна типа сечке су у Србији производили поједини произвођачи пољопривредне механизације. Ради представљања нашег богатог аграрног техничког наслеђа, њих је вредно навести. Дакле, то су: Фабрика пољопривредних машина „Победа“, Нови Сад – Петроварадин; Фабрика пољопривредних машина „Змај“, Земун; Фабрика пољопривредних машина „Шумадија”, Београд, која се јуна 1951. године интегрисала са земунским „Змајем“; Творница пољопривредних справа, машина и алата „Војвођанска ливница“ Д. Д, Нови Сад, која се почетком 1949. године, заједно са још два новосадска предузећа, спојила са ремонтном радионицом „Победа“, чиме је настала истоимена петроварадинска фабрика; и Прва краљевска Српска повлашћена фабрика машина, металне робе, металних сандука, ливница гвожђа и метала „Ранко Гођевац“, Београд, која се марта 1947. године спојила са београдском „Шумадијом“.

Филип Форкапић, дипл. инг. пољопривреде, виши кустос