Годишњи обичаји у којима се као важан део вршења обреда појављују маскирање и поворке под маскама пре свега су везани за зимски период (некада давно коледари, касније вертепаши и звездари), али ту спадају и они који наговештавају долазак пролећа – покладни обичаји фашанге, машкаре, мачкаре или – карневали. Сматра се да ови обичаји потичу из античких времена, а везују се за обреде којима се обележавао крај зиме и почетак пролећа и новог вегетативног циклуса. Касније, примањем хришћанства, маскиране поворке су се одржавале после Божићних празника или од Богојављења, па све до почетка Великог ускршњег поста, односно Коризме. Временом су сведени на краћи временски период, па је то најчешће била Бела недеља или само Беле покладе (последњи дан пред пост) код православних, односно недеља, понедељак и уторак, пре Пепељеве среде и пред почетак Коризме, код католика.
Маскирање је феномен који представља посебан доживљај и има посебну драж, захваљујући чему се и појављује како у древним обичајима, тако и у савременим приликама. Маска првенствено пружа ослобађање од оквира личности маскираног, али и од стега свакодневице, допуштајући да кратко време будемо неко други. На тај начин, ремети се уобичајени ред ствари и наизглед се померају границе које је иначе немогуће померити, или су изван наше моћи. Допуштањем привидног хаоса који влада у карневалима, а који је ипак врло контролисан и сведен (временски, просторно, са уобичајеним и предвидивим понашањем маскираних), доживљава се нека врста катарзе, прочишћење кроз игру и забаву. Карневали су у исто време и опраштање од песме, игре и забаве у периоду до Ускрса. Завршетак покладних опхода у многим крајевима обележен је симболичним сахрањивањем (песме и игре, контрабаса) или, на пример, спаљивањем лутке од сламе која симболично представља све негативне ствари које су се у претходном периоду појавиле. Оно што је још заједничко некадашњим машкарама и данашњим карневалима је критика и исмевање реалности и свакодневице, као и прихватање неких ствари мање озбиљно него што то иначе чинимо. Маскиране поворке као део обичајне праксе традиционалне културе биле су познате у Војводини, али и у земљама у окружењу, где се посебно негују као део нематеријалног културног наслеђа (Хрватска, Словенија, Мађарска, Бугарска и друге европске земље). Као и код нас, на њиховом очувању данас највише раде културно-уметничка друштва, а прихваћене су и разне форме градских карневалских прослава. Данашњи карневали су углавном под великим утицајем чувеног венецијанског карневала, урбаног феномена који је данас, као што је то био и у прошлости, велика туристичка атракција. Најстарији помени покладних обичаја у Венецији потичу још из 11. и 12. века, а први помени маскираних људи су из 13. века. После ратова крајем 18. века, када је Венецију освојио Наполеон, а затим је потпала под аустријску власт, карневали су се одржали, али су нагло изгубили на значају. У данашњем, препознатљивом облику венецијански карневал се формирао крајем 1970-их година. Ове традиције су изузетно развијене и на немачком говорном подручју, где се време њиховог одржавања назива „петим годишњим добом“, које не личи ни на једно друго. Наравно, немогуће је заборавити и изузетно атрактивне карневале у Бразилу. Карневали су показали да могу да опстану и изван традицијског друштва, уклапајући се у модерну културу, те да су занимљиви и савременим људима. Они су свакако несвакидашња прилика да се искусе, макар и симболично, слобода и неспутана креативност.
Машкарада је програм Музеја Војводине који се организује протеклих 20 година и њиме се обележава почетак пролећног циклуса покладних обичаја. Препознавши значај неговања нематеријалне баштине Војводине као мултикултурне и мултиконфесионалне средине, Музеј Војводине од 1995. године негује покладне обичаје организовањем маскиране поворке која пролази градским улицама, и на оригиналан начин спаја традицију са савременом креативношћу.
Машкарада коју Музеј Војводине организује 11. марта биће прилика када ће се испред Музеја састати најмаштовитији Новосађани, школе и удружења, као и гости из других места, и заједно прошетати градским улицама.
