Пастеров завод у Новом Саду основан 1921. године, републичка референтна установа за беснило, проглашен је заштићеним спомеником културе 2001. године. Комплекс Пастеровог завода као споменика културе обухвата главну зграду, дрвену зграду поред главне и бисту Луја Пастера у бронзи између зграда, рад вајара Ђорђа Јовановића из 1932. године.
Статутом завода регулисана је једна од делатности: да чува и излаже медицинске инструменте и друге предмете од значаја за историју медицине. Збирка старина за сада обухвата старе микроскопе и другу опрему од оснивања завода, узорке Хемптове вакцине против беснила, колекцију медицинских инструмената др Милана Симоновића, колекцију ловачких трофеја проф. др Војислава Јовановића, намештај кабинета судије Милана Миновића. Посебно је детаљно приказан живот и рад оснивача завода др Адолфа Хемпта (1874-1943), рођеног Новосађанина и творца најбоље модификације Пастерове антирабичне вакцине. Изложбе и колекције су распоређене у главној згради и дрвеној кући која се води као Хемптова кућа, кадровски стан првог директора. У главној згради изложбени простор обухвата кабинет директора, као и две просторије библиотеке, на спрату собу са колекцијом намештаја и трофеја, као и ходник са ситним мобилијаром. У Хемптовој кући налази се изложба о животу и раду др Хемпта, и изложба Медицински инструменти др Милана Симоновића.
Пастерово откриће вакцине против беснила представља камен темељац модерне медицине. Пре овог открића хемичар Пастер (Louis Pasteur, 1822-1895) је већ стекао светску славу низом других, од открића узрока правилне ферментације и кварења вина, болести свилених буба, вакцине против антракса, као и многих других. Међутим, највеће успехе постигао је у малој лабораторији професора хемије у високој школи у Латинском кварту Париза. Вакцина против беснила довела је до осивања Пастеровог института у Паризу 1888. године. Убрзо су све државе по свету организовале своје вакциналне установе, у већини под именом Пастерових завода. Први српски Пастеров завод основан је у Нишу под владавином краља Милана 1900. године. Аустроугарска је имала два Пастерова завода: у Бечу и у Будимпешти, а у свим осталим крајевима чак је спречавала њихово оснивање. Др Адолф Хемпт, општински лекар у Лукавцу, покушао је да оснује Пастеров завод 1912. године, али није успео у томе иако је за нови завод била подигнута врло лепа зграда средствима фабрике соде у Лукавцу. После ослобођења и уједињења, у Краљевини СХС осниване су бројне превентивно-медицинске установе и Пастерови заводи у Загребу (1919), Новом Саду (1921), Сарајеву (1922), Цељу (1924), Београду и Скопљу 1926. године.
Метода припреме потпуно мртве вакцине против беснила коју је први у свету увео др Хемпт 1925. као директор Пастеровог завода у Новом Саду, ускоро је прихваћена у целој Краљевини Југославији, а затим и у већини европских држава. Новосадски Пастеров завод остао је једини у држави после 1928. док су остали прерасли у хигијенске заводе и престали су да производе вакцину против беснила.
Снежана Добрић, виши кустос – историчар
