Манифестацију “Музеји за 10” организују национални музеји Србије и обухвата Међународни дан музеја, Европску ноћ музеја и Националну недељу музеја. Ове године манифестација ће се одржати од 14. до 20. маја 2018. године. Музеји ће бити отворени сваки дан од 10 до 22 сата, осим у Европској ноћи музеја када ће Музеј Војводине бити отворен од 10 сати до поноћи.
Погледајте Водич за Нови Сад.
– Св. Спиридон – заборављени чудотворац, Музеј Војводине, Дунавска 35
Као сегмент националне нематеријалне културне баштине, изложба Св. Спиридон – заборављени чудотворац даје историјски осврт o Св. Спиридону, кипарском епископу из 4. века – од најранијих биографских података, преко житија и историјата његових моштију, закључно са историјатом и токовима распростирања његовог култа.
Отварање: 10. мај 2018. године, 19 h
– Норма Аврама Мразовића, Ректорат Универзитета у Новом Саду
Изложбу заједнички организују Музеј Војводине и Педагошки факултет у Сомбору Универзитета у Новом Саду и представиће материјалне и писане трагове богате традиције и дуге историје образовања српских учитеља.
Отварање: 12. мај 2018. године, 10 h
– Новац од порцелана, Музеј Војводине, Дунавска 35
ЧУЛИ СТЕ ЗА КРИПТО ВАЛУТЕ, А ЗА НОВАЦ ОД ПОРЦЕЛАНА?
Новац од порцелана стиже у Европу из древне Кине током 18. века. Произвођен је у кризним временима, када се тешка економска ситуација покушавала решити његовим издавањем. Зато је и називан помоћним новцем или новцем из нужде.
После Великог рата, новац од порцелана највише је коришћен у Немачкој, где га је производила најпознатија фабрика порцелана – Мајсен. Он је јединствен по уметничком дизајну и квалитету.
Током манифестације Музеји за десет посетиоци ће имати прилику да виде једине примерке овог новца који се чувају у нашој земљи, и то у депоима Музеја Војводине.
Ауторка изложбе је Снежана Добрић, виши кустос – историчар.
– Понедељак, 14. мај, 19 сати, кино сала, Дунавска 37
Документарни филм „Борђош, 7000 година пре“
Документарни филм „Борђош, 7000 година пре“ копродукција је кућа „Медиа Арт Цонтент“, „Сабадош сервис“ и „Аксиос медиа“. Уз археолошки тим Музеја Војводине предвођен Александром и Илдико Медовић, овај једночасовни филм потписују, међу осталима, композитор Роберт Фаркаш, директор фотографије Бојан Дакић, монтажер Владимир Антић и редитељ Растислав Дурман.
– Уторак, 15. мај, 18 сати, кино сала, Дунавска 37
Предавање у организацији удружења Вандровка: ДР СТАНКО МАТАНОВИЋ, хајделберски ђак, лекар у Новом Саду
Предавач: проф. др Милан Бреберина
– Петак, 18. мај, 11 сати, Дунавска 35
Промоција књиге и радионица за тинејџере у организацији Креативног центра и Педагошког одељења: МИСИЈА МУЗЕЈ
Ауторка: Ивана Нешић
– Субота, 19. мај, од 10 до 24 сати, Дунавска 35
ЕВРОПСКА НОЋ МУЗЕЈА У МУЗЕЈУ ВОЈВОДИНЕ
17 сати
БИЦИКЛИРАЊЕ
Радионица за децу узраста од 5 до 10 година.
Научите како је настао бицикл и колико је бициклирање било и остало популарно у нашем завичају. Научите зашто је и за вас бицикл права ствар!
18 сати и 21.30 сати
БИЦИКЛИРАЈТЕ СЕ! Пардон, ДРАИСИНИРАЈТЕ СЕ!
Пре 200 година Карл вон Драис је изумео прву „машину за ходање“ и тако поставио темеље механизованог личног транспорта. Машина за ходање није имала педале, а користила се за брзи транспорт по равним путевима паркова и вртова. Врло брзо је уступила место машини која је популарна и данас, а зове се бицикл.
Ученици Средње машинске школе из Новог Сада направили су реплику машине за ходање од челика, а сваки посетилац Музеј Војводине у Европској ноћи музеја може пробати какав је осећај управљати гвозденим коњем.
20 сати
Концерт хора Бајићеви славуји ВОЛИТЕ ЛИ ПОП МУЗИКУ?
Како то добро ради распевани дечији хор Музичке школе Исидор Бајић – Бајићеви славуји, дођите да се уверите у Европској ноћи музеја у прелепом амбијенту атријума Музеја Војводине
СТАЛНЕ ПОСТАВКЕ
Музеј Војводине, Дунавска 35
Војводина од праисторије до средине 19. века
Археологија на сталној поставци Музеја Војводине представљена је у три дворане. Путем презентације највреднијих археолошких експоната допуњених савременим музеолошким принципима (реконструкције насеља и појединих објеката, фотографије, мапе, легенде) приказан је период од палеолита до касног средњег века. Наведена помоћна средства су коришћена за што боље дочаравање начина живота становништва, њиховог економског развоја, начина, сахрањивања, уметности и религије, од почетка насељавања човека на овим просторима.
Историјски део сталне поставке приказује период од средњег века до друге половине 19. века.
Етнолошки део сталне поставке приказује вишевековна преплитања словенских, угро-финских и германских народа на подручју Панонске низије и Подунавља које је довело до заједничког живота бројних етничких група на данашњој територији Војводине – Срба, Мађара, Словака, Румуна, Русина, Хрвата, Немаца и других. У историјском развоју сви народи су сачували и одређене посебности – обичаје, народну ношњу и слично.
У оквиру сталне поставке Музеја Војводине представљена је једна војвођанска градска улица у првим деценијама XX века. Она се хронолошки надовезује на део Поставке који се односи на привредну историју ових крајева. Пажљиво одабрани, оригинални и аутентични предмети воде посетиоца у минулу епоху на један другачији и нов начин. Да би му била приближена атмосфера тог времена, ова карактеристична војвођанска градска улица је импровизована, и то кроз фотографије значајнијих објеката и аутентичне излоге фотографског атељеа, кројачке радионице, салона модисткиње, апотеке, трговине играчака и порцулана.
Музеј Војводине, Дунавска 37
Војводина у 20. веку
У новијој згради Музеја Војводине (Дунавска 37), наменски изграђеној 1970. године по пројекту архитекте Ивана Витића за Музеј социјалистичке револуције Војводине и након интеграције са Војвођанским музејом 1992. године у јединствени Музеј Војводине, у њу је смештено Одељење за новију историју које се бави истраживањем, прикупљањем, обрадом, заштитом и презентацијом музејског материјала из историје Војводине у 20. веку и постављена стална изложба која приказује политичку, привредну и војну историју Војводине од 1918. до 1945. године. Зграда музеја, заједно са екстеријером и сталном изложбом, сама по себи има споменично обележје и представља једну нераскидиву целину.
На сталној поставци је изложено, обиље прворазредног музеолошког материјала, из депоа збирки Одсека за новију историју. Ти артефакти су незаобилазна материјална сведочанства историјских догађања на простору Војводине у првој половини 20. века.
Први светски рат представљен је изложбом Невидљиви фронтови – Први светски рат и Војводина путем бројних оригиналних предмета – докумената, војничких униформи и опреме, одликовања, плаката и других експоната, као и различитог илустративног материјала кроз тематске целине: политичке прилике у Војводини (тада у саставу Аустро-Угарске) уочи рата, Сарајевски атентат, почетак рата и балканско ратиште 1914, Солунски фронт, репресија у Војводини, аустроугарска пропаганда, позадинска дешавања, добровољци у српској војсци, Велика народна скупштина у Новом Саду, односно дани присаједињења Војводине новој држави.
Периодом између два светска рата, на сталној поставци, доминирају политички догађаји и личности, привредни развој, колонизација и изградња инфраструктуре.
Антифашистичка борба нашег народа и учешће Црвене армије у борбама на нашем тлу, представљена је на сталној поставци детаљније и разноврсније, тако да даје једну незаобилазну едукативну форму и поуку о Другом светском рату.
Музејском комплексу Кулпин, Трг ослобођења 7, Кулпин
Музејски комплекс у Кулпину обухвата језгро насеља из друге половине 18. и прве половине 19. века. Овај комплекс чине два дворца са помоћним објектима, која су саградили чланови властелинске породице Стратимировић, као и парк, стара зграда школе, српска православна црква и парохијални дом. Иако историјски не припадају истом времену, комплекс чине и словачка евангелистичка црква грађена 1875–1879, и родна кућа патријарха Георгија Бранковића реконструисана у српску вероисповедну школу 1899.
Етно парк “Брвнара” у Бачком Јарку, Новосадска улица, Бачки Јарак
Етно парк “Брвнара” у Бачком Јарку – завичајна музејска збирка етнолошко-историјског карактера, настала је на основу иницијативе становника Бачког Јарка, колониста из Босанске Крајине. Идеја о њеном стварању потекла је 1946. године, са жељом да се сачува сећање на стари завичај.
{gallery}fotogalerija/noc_muzeja2018{/gallery}
