Синоћ је у Градској библиотеци у Руми одржана изузетно интересантна презентација под називом “Музејскa причa – Рума и села” етнолошкиње Љиљане Трифуновић, у организацији Завичајног музеја Рума и Музеја Војводине.
Ова својеврсна дигитална изложба садржала је око 60 слајдова са предметима који су пореклом са територије Општине Рума. Mногобројна публика је имала прилику да се увери у знање и стручност етнолошкиње Љиљане Трифуновић када је говорила о историји сваког предмета, о његовом значају у прошлости, о томе како се користио и о томе колико је документација која прати предмет важна за музеалце.
Догађај представља још један вид успешне сарадње између Завичајног музеја Рума и Музеја Војводине. Такође, посећеност публике потврђује да у Руми постоји велико интересовање за културу и историју града и околине.
Иначе, пројекат „Музејска прича“ је започет 2015. године у селу Параге и од тада је веома успешно реализован у следећим местима: Бегечу и Товаришеву (2018), Бачком Петровцу и Новом Саду (2019), Мошорину и Србобрану (2020), Белој Цркви и Инђији (2021) и Сремским Карловцима (2022). Поред наведених места „Музејска прича“ је испричана (2018) и у ОШ „Браћа Новаков“ у Силбашу – наставничком већу и у ОШ „Вук Караџић“ у Бачкој Паланци – ученицима 5 и 6 разреда, као и ученицима I и III разреда гимназије „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду (2022).
Овај начин презентовања музејских предмета са одласком у средину одакле је потекао предмет на непосредан начин се комуницира са публиком, јер се исприча прича о предмету. Посебна пажња се посвећује постојећим подацима о историјату предмета, техници израде, ко га је израдио и користио. Такође, одређени подаци се свакако и допуне, што је посебна вредност овог пројекта.
Кроз „Музејску причу“ користи се прилика за едуковање публике о томе шта је музеј, шта је посао кустоса или конзерватора, шта значи стална поставка, како се набављају предмети и друге информације које су широј публици занимљиве, као што је понеки детаљ са терена. На овај начин се потпуно мења одавно понуђени и утврђени концепт „чекања публике“ у нови концепт „одласка код публике“.
