На таласима Теслиног сна – чудесни свет

01.09.2016. | Изложбе

Поводом 160 година од рођења Николе Тесле и 80 година од када је постао почасни грађанин Новог Сада, у четвртак, 1. септембра 2016. године у 19 сати у Дунавској 35, отвара се изложба Милана Кешеља “На таласима Теслиног сна – чудесни свет”. Изложбу отвара Александер Бассин, историчар уметности.

ЕПИЛОГ КОЈИ НЕ МОЖЕ БИТИ ЕПИЛОГ

Наслов најновијег циклуса “На таласима Теслиног сна – чудесни свет” у Кешељевом сликарству је настао у 2015/2016 години, коначно у марту ове године, што је скоро пет месеци пре 160 годишњице од рођења Николе Тесле, овог светског генија у области електромагнетних таласа, наизменичне струје и прогноза, које су се остваривале у нашој ближој прошлости, увођењем рачунара, затим са данашњим паметним, мобилним телефонима.

Пред нама је дакле својеврстни ликовни хоммаге-у знаку Кешељевог рационалистичког апстрактизма који је увек отворен, схвтаљив за једноставне информације које успева на себи својствен начин визуелно да објасни и одреди.

Фасцинантни, који се поуздано дотакну сваког од нас, без могућности да зна или успе потпуно да се удуби у Теслина открића, су његови наизглед такође једноставни резултати са којима је обогатио и предвидео нове основе у науци, које богате цивилизацију и обезбеђују њен једва наслућен развој. Наравно у свему томе и његова животна прича “чудесног дечака” од оног младалачког почетка још у родној Лици, тешкој болести колери и чудесном оздрављењу при прелетању тајанствене беле голубице у болничкој соби. Ту је такође још и Теслина опсесија кроз његов читав живот – брига за голубове усред метрополе као незаборавног сећања на белу голубицу, која је у Теслиној машти оставила неизбрисив траг неке магичне мистике усред свеобухватног Теслиног света науке.

Моћ маште и уметничког виђења Милана Кешеља се у контексту Теслиних открића одразила на веома занимљив начин: сам мистични карактер је већ гарантовао сам избор плаветнила, плаве боје у тонском нијансирању, све до оне најјаче, жареће плаве. Своју посвећеност цртачком гесту Кешељ се овог пута подредио изабраном и читљивом мотиву, такође конкретно опредмећеном. Тада изабрана тема диктирала је облик, односно сам облик, цртачки гест је откривао тражену и умишљену тему? Кешељева одлука је била да очува на својим сликама овај мистичан карактер Теслиних открића у највећој могућој мери и да преовладава визуелни доживљај над нарацијом.

У том смислу дошла је до израза уметникова инвенција односно интервенција на површини сликарског носиоца у испису изабраних Теслиних мисли путем телепринтера и перфориране траке. Тачкаста текстура, чија је моћ у ситној перфорацији као визуелно опипљивој супстанци на самом осликавању, посебан је и нов елемент у Кешељевом сликарству.

Поднаслови тринаест слика, свака међу њима у распону два пута три метра, на шест квадратних метара поплочане сликане пројекције је додатни водич, упозорење на изабрану електромагнетну појавност Теслиних таласа, изума и открића.

Епилог који не може бити епилог: само је један од бројних, засигурно довршених ликовних размишљања на изабране, скоро судбинске креативне импулсе, које у уметничком опусу сликара Милана Кешеља, као ново поглавље образлажу значење и функцију слике у тренутном уметничком свету.

Aleksandar Bassin

{gallery}fotogalerija/na_talasima_teslinog_sna{/gallery}

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja

Accessibility Toolbar