Најстарија позната ликовна представа града Новог Сада налази се на цеховском писму столара и лицидера из 1774. године. Аутор тог бакрорезног листа био је чувени бакрорезац, сликар, писац и калиграф Захарије Орфелин (1726–1785).
ЗАХАРИЈА ОРФЕЛИН (1726–1785); Мајсторско писмо цеха столара и лицидера са ведутом Новог Сада, 1774; бакрорез на хартији, плочa: 29,5 х 42,3 цм; лист: 39,8 х 49,4 цм
Поручилац је био Цех столара и лицидера слободне краљевске вароши Новог Сада, а диплома је лицидерском калфи Јефти Војновићу у Новом Саду 20. новембра 1778. године. Текст је на немачком језику, калиграфски исписан готицом. Писмо је украшено барокно-рокајним оквиром. У средини горње странице оквира се налази државни грб Аустрије; лево је грб Угарске, а десно грб слободне краљевске вароши Новог Сада. На бочним странама су представљени симболични атрибути столарског (лево) и лицидерског (десно) заната. У заглављу цеховског писма је ведута Новог Сада – виђеног са јужне стране, из Петроварадинског подграђа. На ведути се, поред седам градских цркава, препознаје и некадашња зграда епископске резиденције, Петроварадинска тврђава са Сахат-кулом и део мостобрана.
Ведутa – живописни поглед нa град, појављујe се крајем 18. века на графикама профаног карактера. Првe ведуте штампане су на цеховским писмима израђиваним за потребе занатлија. Иако ведута града није централни мотив на тим документима, она се може посматрати као засебна ликовна целина. Ведута Новог Сада је изведена са топографском прецизношћу и у приближно тачним размерама због чега има прворазредну културно-историјску важност урбано-архитектонског документа. Орфелинова графика Новог Сада служила је као прототип за неке касније изведене приказе града. Једина два позната примерка ове графике чувају се у Националном музеју у Будимпешти и у Музеју Војводине.
Александра Стефанов, виши кустос − историчар уметности
