Традиционална одећа сеоског становништва Војводине или како је уобичајено називамо народна ношња, према основној етнолошкој подели спада у панонски тип ношње. Панонске ношње су перпознатљиве по томе што су основни одевни предмети израђени од тканина биљног порекла – кудеље и лана, а од половине 19. века и памука. Ови материјали, осим памучне нити, која се куповала, су се у потпуности производили у домаћој радиности. Може се рећи да су значајан утицај на ову карактеристику ношњи панонског типа имали климатско-географски услови подручја погодни за узгој текстилних биљака.
Јован Пачић, акварел из Бачке, око 1812.
Други значајан утицај на сеоско одевање у Војводини доноси становништво насељено током 18. и 19. века из Средње и Западне Европе, које са собом доноси традицију занатске израде појединих одевних предмета и употребу индустријских тканина и позамантерије за израду и украшавање одеће. Ношња мултиетничког становништва Војводине, стога има заједничку основну црту – употреба великих количина белог платна за израду основних делова одеће и употреба индустријских тканина, или тканина занатске израде за горње одевне делове.
Комбинација панонске и средњоевропске ношње
Основни одевни делови панонског типа ношње
Женска ношња у Војводини спада у одећу појасног типа, што значи да су горњи и доњи део одеће одвојени, и чине их кратка кошуља за коју је распрострањен назив оплећак и на доњем делу тела већи број белих набраних подсукњи које се називају скуте (у појединим местима где живи Хрватско/Шокачко становништво у Бачкој наилазимо и на једноделну кошуљу, тзв. Рубину). Уз овакву подлогу обавезно је ношен кратки прслук и велика марама за огртање, која је у почетку ткана у домаћој радиности. Кецеља је саставни део свих ношњи Војводине. Она је углавном била од индустријске тканине, али је становништво пореклом са Балкана (Срби, Хрвати – Шокци, Буњевци) и из Карпатског басена (Румуни) у неким одевним комбинацијама користило и вунене прегаче.
Мушку ношњу панонског типа карактеришу широке платнене гаће и кошуља. Уз ово је ношен прслук и појас око струка ткан од разнобојне вуне. Зими су ношене и уске панталоне од ваљаног сукна беле или браон боје које су украшаване вуненим гајтанима.
Румунска ношња, Бегејци, 1910
Препознатљив елеменат панонског типа одеће је крзнена одећа за коју се сматра да је азијског порекла. У Војводини су је израђивале и украшавале занатлије – ћурчије.
На ногама су ношени обојци или вунене чарапе и опанци.
Елементи средњоевропске ношње
Иако је Војводина позната по панонској ношњи, средњоевропски одевни елементи заузели су главно место у свечаној одећи свих етничких заједница. Они данас преовлађују у одећи која се носи као показатељ етничког идентитета, јер је народна ношња изашла постепено из употребе до краја 20. века. Ово се посебно односи на свечану одећу, док је радна одећа дуже време опстала у употреби. Знамо да се код Срба напуштање свечане ношње и преузимање модне одеће десило већ у другој половини 19. века, али је свима познато да су Словакиње свој начин одевања понегде задржале и до краја 20. века.
Словачка ношња, Стара Пазова, крај 19. века
Женске ношње Војводине су незамисливе без три важна елемента: сукње, блузе и кецеље које су се шиле од индустријских тканина. Такође је важна и велика сатенска марама са жакар узорком која се огртала у свечаним приликама. То је довело до тога да су бели делови ношње из главног, прешли у доњи одевни инвентар.
У мушким ношњама је значајно преузимање троделног одела из грађанске одеће од половине 19. века: сако на дворедно копчање, прслук са сребрним дугмадима и панталоне од штофа, често бричес кроја које су биле свечана одећа сваког имућнијег момка и млађег човека.
Српска ношња, 1878, Бачка
Катарина Радисављевић, музејски саветник – етнолог
