Школски лист је почео са публиковањем у Новом Саду 1858. године на предлог др Ђорђа Натошевића и трајао је 39 година. На основу места где је излазио могу се уочити четири фазе његовог постојања (новосадски, будимски, сомборски и карловачки). Престао је да постоји 1910. године. Уредници Школског листа били су: Ђорђе Рајковић, Ђорђе Натошевић, Никола Вукићевић, Ђорђе Поповић, Божидар Борђошки, Мита Клицин, Јован Ђорђевић, Тодор Димић, Стеван Коњовић и Стеван С. Илкић. Објављени чланци односили су на рад школа, на наставни план, одлуке просветних радника, штампана издања, као и на свеукупни рад професора и учитеља. Говорило се о телесном, умном, душевном и друштвеном васпитању деце. Биле су објављиване библијске, религиозне и моралне приповетке, басне, одабрани псалми, песме, народне пословице и сл. У почетку су сарадници Школског листа били само др Ђорђе Натошевић и Никола Вукићевић, који су у првих једанаест бројева написали готово све прилоге. Године 1866. Никола Вукићевић преузима штампање Школског листа, тако да издавање и уредништво из Новог Сада прелази у Сомбор до 1903. године.
Школски лист своју концепцију није мењао од момента када је почео да излази. Његов значај за српског учитеља и професора је био велик. Био је намењен одређеним круговима српске интелигенције и имао је своју образовну намену. Служио је стручном усавршавању учитеља. У њему су излагана практична методичка упутства која су се односила на све наставне предмете. Поред домаћих чланака, превођени су и текстови европских педагога и то најчешће са немачког и мађарског језика. Часопис није био од значаја само педагошким научним круговима, он је имао и тежину услед издавања и српског школског законодавства, те је представљао и битан део школске историографије друге половине 19. и прве половине 20. века. У фонду Музеја Војводине налази се велики број сачуваних примерака Школског листа који су значајан извор за историју просвете.
Чарна Милинковић, виши кустос историчар
