Некада Школски лист – данас Просветни преглед - Музеј Војводине

Некада Школски лист – данас Просветни преглед

10.06.2020. | Буди одговоран према духу и телу

Школски лист је почео са публиковањем у Новом Саду 1858. године на предлог др Ђорђа Натошевића и трајао је 39 година. На основу места где је излазио могу  се уочити четири фазе његовог постојања (новосадски, будимски, сомборски и карловачки). Престао је да постоји 1910. године. Уредници Школског листа били су: Ђорђе Рајковић, Ђорђе Натошевић, Никола Вукићевић, Ђорђе Поповић, Божидар Борђошки, Мита Клицин, Јован Ђорђевић, Тодор Димић, Стеван Коњовић и Стеван С. Илкић. Објављени чланци односили су на рад школа, на наставни план, одлуке просветних радника, штампана издања, као и на свеукупни рад професора и учитеља. Говорило се о телесном, умном, душевном и друштвеном васпитању деце. Биле су објављиване библијске, религиозне и моралне приповетке, басне, одабрани псалми, песме, народне пословице и сл. У почетку су сарадници Школског листа били само др Ђорђе Натошевић и Никола Вукићевић, који су у првих једанаест бројева написали готово све прилоге. Године 1866. Никола Вукићевић преузима штампање Школског листа, тако да издавање и уредништво из Новог Сада прелази у Сомбор до 1903. године.

Школски лист своју концепцију није мењао од момента када је почео да излази. Његов значај за српског учитеља и професора је био велик. Био је намењен одређеним круговима српске интелигенције и имао је своју образовну намену. Служио је стручном усавршавању учитеља. У њему су излагана практична методичка упутства која су се односила на све наставне предмете. Поред домаћих чланака, превођени су и текстови европских педагога и то најчешће са немачког и мађарског језика. Часопис није био од значаја само педагошким научним круговима, он је имао и тежину услед издавања и српског школског законодавства, те је представљао и битан део школске историографије друге половине 19. и прве половине 20. века. У фонду Музеја Војводине налази се велики број сачуваних примерака Школског листа који су значајан извор за историју просвете.

Чарна Милинковић, виши кустос историчар

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja

Accessibility Toolbar