Њивски попонац (Convolvulus arvensis L.)
У последње три деценије њивски попонац слови за коровску „лутку са насловне стране“. Њене фотографије и цртежи красе корице атласа коровских врста и практикума, како домаћих, тако и аутора у региону (Šarić 1991; Kojić et al. 1996; Konstantinović et al. 2021). Осим у њивама и баштама ова врста расте и на рудералним стаништима (Čanak et al. 1978). Тако је врло често срећемо по селима и градовима, на запуштеним местима, поред путева, на насипима. Многима је ово омиљен цвет. Његове нежне латице се приљубе ноздрвама кад их миришемо.
Сл. 1. Цветови њивског попонца (Convolvulus arvensis L.) у Археоботаничкој башти, мај 2018.
Ради се о вишегодишњој зељастој биљци. Ова пењачица презимљује у земљи помоћу ризома. Има добро развијени корен са адвентивним пупољцима које користи за вегетативно размножавање. Чим неки коров има ову особину постаје сам по себи проблематичан и скоро га је немогуће уклонити са њива. Стабло достиже дужину од преко 1 м, голо је или са кратким длакама, полегло или обавијајуће (Konstantinović et al. 2021). Листови су на кратким дршкама, до 4 цм дуги, троугласто јајасти, обично са стреластом основом. Цветови у пазуху листова су појединачни и налазе се на дугим дршкама. Круница је беле боје са ружичастим пругама. Цвета од јуна до септембра. Плод је округласта чаура која садржи четири објајаста до пет објајастих семена, дугих 3–4 мм.
Сл. 2. Њивски попонац „дави“ дивљу длакаву пшеницу (Dasypyrum villosum (L.) Candargy) у Археоботаничкој башти, мај 2018.
Њивски попонац се тешко разликује од још једне коровске врсте, повијуше, њивског вијушца (Fallopia convolvulus (L.) Á. Löve), али све док не процветају. Цветови њивског вијушца су за разлику од белих, крупних и левкастих цветова попонца, ситни и зеленкастобели. Цветови попонца „живе“ само пола дана (Grlić 1990). Отварају се ујутро, а затварају поподне. Стабљика њивског попонца се обавија око ослонца (плотова, другог биља) супротно од кретања казаљке на сату, тзв. декстралном страном, односно здесна. Врх биљке брзо расте – за 90 минута направи један круг око ослонца. Њивски попонац отежава раст усева, узокује њихово полегање у време зрења и жетве. Штета се огледа у смањењу приноса. У зависности од степена закоровљености, она може да износи и до 25 %. Али, не треба сву кривицу сваљивати само на овог „десноруког“ давитеља. Поједине житарице, попут крупника, су саме по себи склоне полегању.
Сл. 3. Стрњика једнозрне пшенице у чврстом загрљају њивског попонца, 27. јул 2020.
Малобројна угљенисана семена њивског попонца пронађена су у свим слојевима из бронзаног и гвозденог доба на локалитету Феудвар код Мошорина (Kroll and Reed 2016) и на вишеслојном археолошком локалитету Гомолава у бронзаном и млађем гвозденом добу (van Zeist 2002; Kroll and Reed 2016). Иако се проналази много мање угљенисаних семена овог корова међу складиштеним житарицама у односу нпр. на њивски вијушац, као што је то случај на археолошком локалитету из 4. века н. е. Чуруг – Стари виногради (Medović 2009) ово не треба да умањи његов значај. Попонац се у Средњој Европи углавном размножава вегетативно, што значи да му је производња семена можда умањенa, али негативно дејство на усев није.
Сл. 4. Угљенисано семе њивског попонца (Convolvulus arvensis L.) са археолошког насеља из бронзаног доба Гомолава, цртеж: А. Медовић (Kroll and Reed 2016).
Сл. 5. Угљенисано семе њивског попонца (Convolvulus arvensis L.) са археолошког насеља из бронзаног и гвозденог доба Феудвар, цртеж: А. Медовић (Kroll and Reed 2016).
Млади листови њивског попонца који се беру пре цветања су јестиви. Од њих могу да се кувају варива или да се супама додају као додатак. Нешто старији листови имају специфичан мирис и нису укусни, али могу да се мешају са другим зеленим поврћем (Grlić 1990).
Александар Медовић, археоботаничар
Литература
- Grlić L (1990) Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. August Cesarec, Zagreb.
- Kojić M, Janjić V, Stepić R (1996) Korovi i njihovo suzbijanje. Birografika, Subotica.
- Konstantinović B, Popov M, Samardžić N (2021) Osnovi herbologije – praktikum. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.
- Kroll H, Reed K (2016) Die Archäobotanik. Feudvar 3. Würzburg University Press, Würzburg.
- Medović A (2009) Čuruški krupnik iz 4. veka: U čvrstom zagrljaju njivskog poponca i njivskog vijušca. Rad Muzeja Vojvodine 51:147–157.
- Šarić T (1991) Atlas korova = Atlas sornjakov = Weed Atlas = Atlas plevelov = Atlas des mauvaises herbes = Atlas na pleveli = Atlas de malas hierbas = Unkräuter-atlas: 100 najvažnijih vrsta korovskih biljaka u Jugoslaviji, 4. izd. Svjetlost, Sarajevo.
- Van Zeist W (2002) Plant husbandry and vegetation of tell Gomolava, Vojvodina, Yugoslavia. Palaeohistoria 43/44 (2001/2002):87–115.
