Крајем 20. века у српском новчаном промету се јавио проблем са недостатком новчаница ситних апоена. Изменама и допунама Закона о Народној банци од 15. децембра 1893. године је одлучено да се штампа новчаница у апоену од 20 динара, платива у злату. Припреме за њену израду трајале су веома дуго, од 1892. до 1905. године. Нису познати српски аутори који су урадили скице и упутства за израду ове новчанице. Тек када је предлог за штампање био усвојен од стране Управног одбора Народне банке и његовог гувернера Тихомиља Ј. Марковића, 10. јануара 1905, као и од стране тадашњег министра финансија Милана Марковића, 26. јануара 1905. године, новчаница је могла бити штампана. Како Србија у то време није имала свој завод за израду новчаница, њена израда је поверена Банци Француске. Израда је трајала све до краја 1906. године када је из Француске стигла прва количина ових новчаница. Иако носи датум 5. јануар 1905. године, у оптицај је пуштена тек 15. јануара 1907. године.
Новчаница је штампана плавом и црвенкастом бојом на белој хартији и превучена светло жутом мрежицом димензија 157 х 95 мм. На аверсу са леве стране приказана је стилизована представа жене у стојећем положају, која је огрнута плаштом. На глави има круну од ловоровог лишћа, у левој руци држи мач, а десном придржава штит са грбом Србије. Она симболизује Мајку Србију. Поред ње седи дечак окружен књигама, који држи књигу у крилу. Са десне стране у округлом медаљону приказан је профил жене са ловоровим венцем. На врху медаљона је приказана краљевска круна, а са десне стране нага мушка фигура. Цела алегорична представа уоквирена је масивним грчким стубовима. У горњем делу налази се ћирилични натпис „БОГ ЧУВА СРБИЈУ“. У средини је натпис „Привилегована Народна банка Краљевине Србије плаћа доносиоцу двадесет динара у злату, Београд 5. јануар 1905“. Испод су потписи Марка Стојановића, члана Управе и Тихомиља Ј. Марковића, гувернера Народне банке. У средини, у дну је натпис „Закон од 23. септембра 1895. и фалсификовање се кажњава законом“. На доњој ивици и на аверсу и на реверсу са леве стране налази се име аутора цртежа Жоржа Дувала, а са десне стране гравера Аугуста Тевенина.
На реверсу у средишњем делу приказани су људи из народа како обављају своје свакодневне активности. Приказан је мушкарац, ковач, који кује мач. Поред њега је жена у народној ношњи са преслицом. Приказана су и двојица дечака у народним ношњама, од којих један носи јагње на плећима, а други седи и сипа воду из крчага. Са леве стране је медаљон са воденим жигом, а са десне осмоугаони медаљон са српским грбом и круном. Натписи су на француском језику.
Ова новчаница никада није пуштена у оптицај у целини своје емисије. Припремљена је за оптицај и у 1911. и 1912. години у количинама од по 500.000 и 550.000 комада. Односно, са првим оптицајем укупно је припремљено 1,6 милиона комада новчаница у номиналној вредности 32 милиона динара. Међутим, оволика количина новца никада није у целини пуштена у оптицај. Крајем 1914. године 668.000 ових новчаница је претворено у резервну банкноту од 20 динара, плативу у сребру. То је учињено јер банка није више имала на располагању ситне новчанице од 10 динара у сребру, а није их могла набавити из Француске пошто је рат био у току. Гувернер је предлагао да се, ради лакшег препознавања 20 динара у сребру од оних у злату, поред писмених промена „У СРЕБРУ – EN ARGENT“ заобле и њихови углови. Дорада је обављена у Крушевцу, али ове новчанице никада нису пуштене у промет. Наиме, како је успостављена веза са Банком Француске, одустало се од преправљених и наставило се са израдом новчаница од 10 динара у сребру редовног издања. По завршетку Првог светског рата у трезорима Народне банке је остало оваквих новчаница у вредности од 14,3 милиона, док се 4,3 милиона налазило у промету. Постепено је повлачена до 1934. године, када је застарела.
Мирјана Лакић, кустос — историчар
