У четвртак, 2. марта 2017. године у амфитеатру Централне зграде Универзитета у Новом Саду одржана је свечана академија Института БиоСенс, поводом почетка пројекта АНТАРЕС. Овај пројекат има за циљ развој Института БиоСенс у Европски центар изврсности за напредне технологије у области одрживе пољопривреде и безбедности хране. На церемонији су се присутним гостима и представницима медија обратили генерални директор за истраживање и иновације Европске комисије Роберт-Јан Смит, амбасадор Европске уније у Србији Мајкл Девенпорт и највиши представници владе Републике Србије и владе Аутономне покрајине Војводине.
Након презентације Антарес пројекта и церемоније потписивања уговора, у павиљону Централне зграде Универзитета у Новом Саду, отворена је изложба под називом: Ново доба: живот мајке и бебе у неолиту Балкана, на чијој реализацији је, поред тима пројекта BIRTH, учествовало 14 музеја и два института из Србије и Македоније, а међу њима и Музеј Војводине.
Пројекат BIRTH је први пројекат из Србије који је добио средства од Европског истраживачког савета (European Research Council – ERC). Ова институција финансира најкомпетентније истраживаче, свих националности и у свим научним пољима, и има значајан утицај на истраживачки рад у Европи, са готово 7.000 истраживача које финансира и више од 40.000 чланова њихових тимова. Такође је важно напоменути да је подршка овог савета наведена у скоро 100.000 радова у међународним научним часописима.
Поводом прославе десетогодишњице оснивања Европског истраживачког савета у периоду од 13. до 19. марта планирана је „ЕРЦ недеља“ током које се одигравају посебни догађаји широм Европе. Управо је то био и повод за организовање изложбе на којој је представљен пројекат BIRTH: Births, mothers and babies: prehistoric fertility in the Balkans between 10.000-5.000 BC, којим руководи проф. др Софија Стефановић са својим тимом и који се одвија на Институту БиоСенс у Новом Саду.
На изложби су представљене најзначајније промене у начину живота неолитских заједница које су допринеле значајном порасту људске популације. То су: развој пољопривреде и узгој житарица, припитомљавање животиња, затим живот у сталним, плански грађеним насељима, што је све заједно довело до побољшања услова живота, а тиме и до пораста фертилитета код жена и смањења смртности новорођенчади и деце.
На изложби Ново доба: живот мајке и бебе у неолиту Балкана, су као аутори, испред Музеја Војводине, учествовали Лидија Баљ, археолог и Дарко Радмановић, археозоолог. Од експоната је изложена јединствена статуа Црвенокосе богиње са локалитета Доња Брањевина, која симболизује плодност целокупног живог света – како људи, тако и биљног и животињског света. Поред ње, изложене су и праисторијске дечије играчке са локалитета Гомолава, које на својеврсан начин сведоче о детињству у праисторији. Направљене од керамике, ове минијатуре својим обликом опонашају предмете који су коришћени у свакодневном животу. Међу њима је најбројније кухињско посуђе, али има и предмета који су употребљавани у посебним приликама као што су ритуални обреди и разне свечаности. Осим њих, међу играчкама се налазе и људске и животињске фигуре.
Изложбу Ново доба: живот мајке и бебе у неолиту Балкана су отворили проф. др Софија Стефановић и генерални директор за истраживање и иновације Евопске комисије Роберт-Јан Смитс, уз присуство највиших представника Владе Републике Србије и Аутономне покрајине Војводине, а планирано је да траје до 2. априла, како би се што више људи упознало са ЕРЦ програмом финансирања најбољих истраживачких пројеката, али и са изузетним научним истраживањима која се реализују у Србији.
{gallery}/fotogalerija/novo_doba_zivot_majk_i_bebe_u_neolitu_balkana{/gallery}
