Предењем, које је било искључиво женски посао, ствара се текстилна нит. Наиме, за време летњих месеци припремале су се сировине, док је зимски период био резервисан за послове код куће попут предења, ткања, плетења. Колико је предење био сложен поступак добијања нити из биљних и животињских влакна сведочи и чињеница да су се за предење, премотавање нити користиле многобројне алатке и справе попут преслица, вретена, коловрата, мотовила, вита, чекрка, сноваљке.
Ножно коло (коловрат, ножна преслица) је механизована справа у виду дрвеног носача постављеног вертикално. Између носача налази се погонски точак који је покретан папучицом или ручком. Поврх точка смештен је калем на који се преко кукица на летку намотавала нит. Истурен носач у виду дршке служи за држање преслице. Са преслице, на коју се стављало повесмо, руком се упредала нит која се окретањем точка (ногом или руком) намотавала на калем. Што је жена била вештија на коловрату нит је била тања и квалитетнија, а посао је био бржи.
На простору Војводине ножна преслица је првенствено коришћена за предење кудеље те је њена употреба била веома значајна у кудељарским срединама, првенствено код Русина и Словака.
По изгледу, справа се јавља у више варијанти и до данас су остали општепознати називи по етничком одређењу, као што су швабица, мађарица, рускиња.
Занимљивост у вези са ножним колом је да је оно најчешће илустровано у познатој бајци Шерла Пероа “Успавана лепотица” и бајци браће Грим “Трнова ружица”. А у новије време, појавила се и Playmobil играчка “Успавана лепотица” где је један од делова и ножно коло.
Tања Ђуђић, виши кустос – етнолог
