Обична помоћница (Solanum nigrum L.)

Обична помоћница је једногодишњи коров који расте у усеву, али je исто тако распрострањена на ђубревитим местима, односно на свим оним стаништима која су под утицајем човека (Čanak et al. 1978). Усправна, разграната стабљика може да нарасте око 70 цм у висину. Цветови су ситни, бели,  сакупљени у грoздасте цвасти. Цвета целог лета. Биљка има непријатан мирис и укус који изазива гађење. Сматра се коровом јарих усева и посебних култура међу којима има довољно простора и светлости јер касно клија, онда када је довољно топло.

Сазрева усред лета. Плод јој је црна, сочна бобица величине грашка, пуна ситног, пљоснатог и бубрежастог семена (Tucakov 1971; Grlić 1990). „Друштванце“ у фамилији помоћница (Solanaceae) су јој озлоглашене врсте попут велебиља (Atropa belladona L.), татуле (Datura stramonium L.) и бунике (Hyosciamus niger L.). Ово не улива велико поверење у ову врсту и позива на опрез. Међутим, овој фамилији  припада и већ описано омиљено воће најранијих ратара и сточара на нашем тлу – љоскавац (Physalis alkekengi L.). Старији листови и незерели зелени плодови помоћнице су отровни, али су зреле, црне бобице, поготову након термички обраде, јестиве. У Сибиру су се нпр. од зрелих бобица обарених водом  припремали надеви за пите. Бобице сазревају од августа до новомебра. Бобице врло лако могу да се замене са бобицама отровног велебиља (А. belladona L.) – најважнија разлика лежи у томе да оне код помоћнице расту у гроздовима, док су бобице велебиља појединачне. Млади листови су од давнина коришћени као поврће, а припремали су се као спанаћ. У Грчкој и на Кавказу су се млади листови употребљавали у исхрани још у прошлом веку.

Име рода Solanum вероватно потиче од латинске речи solari, што у преводу значи „утешити, олакшати“ (Genaust 2014). Неке биљке из овог рода, у мањим дозама, имају успављујуће дејство. Употреба обичне помоћница у народној медицини је раширена и разноврсна (Tucakov 1971; Grlić 1990).

Сл. 5. Почетком октобра 2015. године су се на истој биљци налазиле зреле и незреле бобице  Solanum nigrum L.

Обична помоћница може да буде истовремено и коров и корисна биљка. Тако је, на основу археоботаничких анализа, било одувек (Kroll and Reed 2016). У археоботаничким колекцијама се редовно проналази још од неолита, али не у великим количинама (van Zeist 2002; Medović 2010, 2011, 2012; Kroll and Reed 2016). Међутим, необично велики број налаза обичне помоћнице на неолитском локалитету Околиште у Босни и Херцеговини навео је аутора да ову биљку третира као дивље воће и поврће (Kroll and Reed 2016).

Сл. 6. Крајем године биљка полако вене, али бобице су и даље ту.

Александар Медовић, археоботаничар

Литература

• Čanak M, Parabućski S, Kojić M (1978) Ilustrovana korovska flora Jugoslavije. Matica Srpska, Novi Sad.
• Genaust H (2014) Etymologisches Wörterbuch der botanischen Pflanzennamen, 3., Aufl. 1996. Springer Basel, Basel.
• Grlić L (1990) Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. August Cesarec, Zagreb.
• Kroll H, Reed K (2016) Die Archäobotanik. Feudvar 3. Würzburg University Press, Würzburg.
• Medović A (2010) Biljna privreda Gradine na Bosutu (ili Savi) u starijem gvozdenom dobu). In: Gradina na Bosutu – Naselje starijeg gvozdenog doba. Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture AP Vojvodine, Novi Sad, pp 329–355.
• Medović A (2011) Najbolje iz preistorijske Vojvodine: starčevačka jednozrna pšenica , “kasna”, i južnobanatski proso, “rani”. Fosilni biljni ostaci sa lokaliteta Starčevo – Grad. Rad Muzeja Vojvodine 53:169–175.
• Medović A (2012) Late Bronze Age Plant Economy at the early Iron Age Hill Fort Settlement Hissar? Rad Muzeja Vojvodine 105–118
• Tucakov J (1971) Lečenje biljem, fitoterapija. Kultura, Beograd.
• van Zeist W (2002) Plant husbandry and vegetation of tell Gomolava, Vojvodina, Yugoslavia. Palaeohistoria 43/44 (2001/2002):87–115.