Обична пшеница заједно са тврдом, односно макарони пшеницом (Triticum durum Desf.) формира групу тзв. голозрних пшеница. Приликом вршидбе ових врста, зрно испада из плевица и за разлику од плевних врста пшенице код којих се зрна чувају обувена плевицама њихова зрна се складиште као голо зрно. Иако тако не звучи, али ово је драстична промена у обради и чувању пшенице у праисторији. Делови класног вретена меке пшенице су кратки и конвексни, док су код тврде пшенице са равним странама обрнуто конични. Ово је једина разлика између ове две пшенице кад је у питању археоботанички материјал. Разлика у облику зрна не постоји, тако да њихов идентитет на археолошким локалитетима зависи од секундарних продуката. Обична пшеница заједно са крупником (T. spelta L.) припада групи хексаплоидних, док тврда пшеница заједно са двозрном пшеницом (T. dicoccon (Schrank) Schübl.) припада тетраплоидној групи пшеница. Веома чест проблем у археоботаници представља одвајање угљенисаних зрна обичне пшенице и крупника. На археолошком локалитету Феудвар код Мошорина (Kroll and Reed 2016), али и другим локалитетима у бронзаном и гвозденом добу зрна обе врсте се често налазе у истим колекцијама и неупућеном оку стварају потешкоће у идентификацији (Medović 2010; Medović et al. 2021). Разлику чине остаци рачви класића крупника и делова класног вретена код обичне пшенице. Први налази обичне, односно макарони пшенице код нас везују се за млађе камено доба (van Zeist 2002). Докази постојања заснивају се само на идентификацији зрна, тако да није сигурно да ли је у питању тврда или мека пшеница. Свакако, обична пшеница добија на значају тек у бронзаном и гвозденом добу.
Сл. 1. За разлику од осталих врста пшеница које су се узгајале у праисторији зрна обичне пшенице су се лако одвојала од плевица.
За разлику од једнозрне, двозрне и тимофејеве пшенице, обична пшеница је права хлебна врста – тесто од пшеничног брашна се „добро диже“. Зрна једнозрне и двозрне пшенице се више користе за кување него за печење хлеба. Дакле, свакако je постојала потреба за још једном врстом пшенице посебне намене.
Сл. 2. Угљенисана зрна обичне пшенице (Triticum aestivum L.) пронађена у келтском слоју на локалитету Гомомолава код Хртковаца су „буцмастија“ у односу на зрна савремених сорти.
Многобројни налази делова класног вретена обичне пшенице у феудварском насељу указују на то да је пшеница у насеље унешена неовршена, односно као класје. Уобичајенa пракса је да се пшеница врши на гумну, ван насеља, а да се плевице и делови класног вретена испали притом избацују на њиву. Највероватније је пожњевено само класје обичне пшенице, што указује на њен другачији третман и статус културе посебне намене. Исто се може рећи и за друга насеља из овог периода (Medović 2002, 2010, 2016; Kišgeci and Medović 2006). Обична пшеница постаје главна врста на ораницама у Војводини тек доласком Римљана. Али, на варварској страни и даље доминирају плевне врсте пшенице (Medović 2009). Међутим, ток историје не може да се врати уназад и обична пшеница, уз мање падове, преузима примат који је до данас неприкосновен.
Александар Медовић, археоботаничар
Литература
- Kišgeci J, Medović A (2006) Prehistoric use of medicinal and aromatic plants in the southeast part of the Pannonian plain. In: Ristić MS, Radanović D (eds) Proceedings from the Third Conference on Medicinal and Aromatic Plants of Southeast European Countries (proceedings of the 3rd CMAPSEEC). AMAPSEEC, Belgrade, pp 29–32.
- Kroll H, Reed K (2016) Die Archäobotanik. Feudvar 3. Würzburg University Press, Würzburg.
- Medović A (2010) Biljna privreda Gradine na Bosutu (ili Savi) u starijem gvozdenom dobu). In: Gradina na Bosutu – Naselje starijeg gvozdenog doba. Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture AP Vojvodine, Novi Sad, pp 329–355.
- Medović A (2002) Archaäobotanische Untersuchungen in der metallzeitlichen Siedlung Židovar, Vojvodina/Jugoslawien. Ein Vorbericht. Starinar 52: 181–190.
- Medović A (2016) Was säen die Nachbarn von Feudvar? Metallzeitliche Planzenfunde aus der Vojvodina und Südserbien. In: Die Archäobotanik. Feudvar III. Würzburger Studien zur Vor- und Frühgeschichtlichen Archäologie 1. Lehrstuhl für Vor- und Frühgeschichtliche Archäologie Institut für Altertumswissenschaften, Würzburg, pp 293–305.
- Medović A (2009) Čuruški krupnik iz 4. veka: U čvrstom zagrljaju njivskog poponca i njivskog vijušca. Rad Muzeja Vojvоdine 51: 147–157.
- Medović A, Marjanović-Jeromela A, Mikić A (2021) An update to the La Tène plant economy in northern Serbia. Ratarstvo i povrtarstvo 58: 53–65. https://doi.org/10.5937/ratpov58-33250.
- van Zeist W (2002) Plant husbandry and vegetation of tell Gomolava, Vojvodina, Yugoslavia. Palaeohistoria 43/44 (2001/2002):87–115
