Обични ланик (Camelina sativa [L.] Crantz.)
Обични ланик је древна биљка уљарица која се по Европи раширила као коровска примеса у усеву лана током неолитске аграрне револуције. Дуго се веровало се да је ланик заправо дегенерисана или измењена биљка лана, па се тако у првим описима ове биљке помињу имена као што је псеудолан или лажни лан (енгл. false flax). Први археоботанички налази ланика потичу из времена од пре око пет миленијума. Међутим, ова биљка се уздигла у ранг самосталне културе тек у бронзаном (око 2000–850 г. п. н. е.), односно за време старијег гвозденог доба (око 850–250 г. п. н. е.), углавном на истоку и југоистоку Европе. Присуство угљенисаних семена ланика утврђено је на неколико наших археолошких локалитета, пре свега на Феудвару, Жидовару и Градини на Босуту. Узгој ланика као самосталне културе био је раширен у Европи све до око шестог века нове ере. До почетка Другог светског рата ова уљарица је још увек била цењена у источној и централној Европи. Коришчћена је као сировина за уљане лампе.
Обични ланик се у праисторији узгајао због свог финог уља у исхрани људи. У последњих неколико година ова биљка доживела је ренесансу, пре свега због високог садржаја омага-3 масних киселина (до око 45%) и свог потенцијала у производњи биодизела, па чак и биокерозина.
Ланик се добро прилагођава клими и врсти тла, а отпоран је на болести и штеточине. Ради се о једногодишњој биљци која може и да презими. Висина ланика варира између 30 цм и 1 м. Развија глатке или длакаве стабљике које постају бујне код дозревања. Листови имају облик стрелице, дуги су 5–6 цм. Свака стабљика има много ситних жутих цветића од којих сваки има 4 латице. Плод је крушколика љушчица, 7–9 мм дугачка, у којем има много ситних семенки, величине 2–3 мм. Са једног хектара посејаног лаником прерадом семенки може да се добије више од 370 литара уља.
Александар Медовић, кустос археоботаничар
Powered by
