Обични жаворњак (Delphinium consolida L.) (syn. = Consolida regalis Gray
Оба научна назива биљке су у употреби. Delphinium consolida је добила име по томе што пупољци цвета личе на мале дебљушкасте делфине (гр. delphis = делфин) (Marin and Tatić 2004). Consolida (лат. consolidus = врло чврст, тврд) је римско име биљке, док име врсте указује на њену грациозност (regalis = лат. краљевски, царски). Цвет жаворњака је нарочито ефектан – има цевасти рог (остругу) који сакрива нектар за инсекте који га опрашују. Можда најбољи опис биљке и цвета пружа немачки назив Acker-Rittersporn – њивска мамуза витеза.
Сл. 1. Обични жаворњак (Delphinium consolida L.) цвета у Археоботаничкој башти већ почетком маја, 2020. година.
Једногодишња, зељаста, врло разграната и 10–50 цм висока биљка клија у касну јесен или пролеће. Расте у њивским усевима, посебно у стрним житима. Лишће је врло ситно издељено. Цветови су тамноплави, зигоморфни (има само једну раван симетрије), удружени у гроздасте цвасти. Цвета од (маја) јуна до половине јесени, односно пре, за време и после жетве житарица, у стрњици (Tucakov 1971; Ognjanović et al. 1997; Kroll and Reed 2016). Плод је мешак, са тространим семеном (Konstantinović et al. 2021). Сушни пуцајући плод се отвара једном пукотином. Плодоношење траје од јуна до октобра. По биљци се образује око 200 семена (мада тај број може да буде вишеструко већи) (Ognjanović et al. 1997). Семенке са грубим љуспама су дуге око 2 мм.
Сл. 2. Цветање се наставља у усеву (овде у тимофејевој пшеници) средином јуна.
Сл. 3. Почетком јула на биљци су видљиви испуцали мешци и цветови.
Цела биљка је врло отровна (Tucakov 1971). Стока је се због тога клони. У прах самлевена семена се још понегде употребљава као инсектицид. За време 1. и 2. светског рата туцано семе ове, али и друге врсте истог рода (D. staphisagria L. (вашљивка)), је држано неколико дана у сирћету, па су тиме троване ваши и гњиде у коси (Tucakov 1971; Grieve and Leyel 1980).
Сл. 4. „Сетва“ семена обичног жаворњака за будуће подухвате у Археоботаничкој башти, почетак јула 2020.
Присуство семена жаворњака у археоботаничким колекцијама са археолошких локалитата указује на развијен узгој пшенице на најбољем земљишту. Жаворњак је карактеристична врста коровске свезе Caucalidion platycarpi R. Tx. 1950. Стога и не чуди да је ова врста пронађена на Феудвару, насељу бронзаног и гвозденог доба на Тителском платоу (Kroll and Reed 2016). С обзиром да се ради о веома отровној биљци (поготову семену) поставља се питање да ли су се становници овог праисторијског насеља тровали њоме. Одговор на ово питање пронађен је у отпацима насталим приликом чишћења јечма. Ситна семена могла су се одстранити једноставним просејавањем уобичајеном рутином чишћења зрна усева пре употребе. Осим на Феудвару, угљенисана семена жаворњака пронађена су на локалитету из касног бронзаног и гвозденог доба Хисар код Лесковца (Medović 2012) и касноримском локалитету Гамзиград код Зајечара (Medović 2008).
Сл. 5. Угљенисано семе обичног жаворњака са археолошкох локалитета Феудвар код Мошорина (Kroll and Reed 2016), цртеж А. Медовић.
Од сока латица жаворњака заједно са мало стипсе добија се плава боја које се користи и као замена за мастило, а мочењем листова стипсом вуна и свила добијају дивну плаву нијансу (Grieve and Leyel 1980).
Сл. 6. У Археоботаничкој башти се 2019. појавио уљез за којег не знамо како је ту доспео – орјентални жаворњак (Delphinium orientale Gay). Ова врста се у Панонску низију преселила из јужне Европе тек средином 19. века.
Александар Медовић, археоботаничар
Литература
- Grieve M, Leyel CF (1980) A modern herbal. The medicinal, culinary, cosmetic and economic properties, cultivation and folklore of herbs, grasses, fungi shrubs and trees with all their modern scientific uses, Reprinted. Penguin, Harmondsworth.
- Konstantinović B, Popov M, Samardžić N (2021) Osnovi herbologije – praktikum. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.
- Kroll H, Reed K (2016) Die Archäobotanik. Feudvar 3. Würzburg University Press, Würzburg.
- Marin P, Tatić B (2004) Etimološki rečnik naziva rodova i vrsta vaskularne flore Evrope, 2nd-e izd edn. NNK internacional, Beograd.
- Medović A (2012) Late Bronze Age Plant Economy at the early Iron Age Hill Fort Settlement Hissar? Rad Muzeja Vojvоdine 105–118.
- Medović A (2008) Gamzigradski ratari: Dva koraka napred, jedan korak nazad. Rad Muzeja Vojvodine 50:151–173.
- Ognjanović R, Živanović S, Ilić T, et al (1997) Neke karakteristike semena korovske vrste Delphinium consolida. Sel Semen 4:185–188.
- Tucakov J (1971) Lečenje biljem, fitoterapija. Kultura, Beograd.
