Одећа, као веома важан сегмент материјалне културе и показатељ многих културно-историјских збивања једног простора и времена, одувек је заузимала важно место у животном циклусу човека, наглашавајући његове одређене фазе у одрастању и сазревању. Прелазак из периода детињства у младалачко доба обележава се и променом начина одевања. Одевање деце у градским срединама, мењало се као и одећа одраслих, у складу са модним диктатима, који су потицали из разних европских центара, а пре свега из Беча и Будимпеште. Дечија одећа је заправо била пресликана одећа одраслих.
Током 19. века често се за децу израђивало одело инспирисано историјским костимом или војним униформама. Отуда и појава „матроског одела“. Оно се састојало од широких звонастих панталона, блузе са широком морнарском крагном, мараме везане око врата и морнарског шешира са широким ободом. Ово одело се могло носити у разним приликама. Било је удобно и израђивано је конфекцијски, а због приступачних цена било је доступно најширим слојевима друштва. Равноправно су га носила деца оба пола. Ова врста дечије одеће носила се у свечаним приликама и зато је често срећемо на портретним фотографијама деце које су настајале у разним фотографским атељеима. Најчешће су се дeца у тој врсти одеће фотографисала приликом неких светковина и празника, као што је то на пример, „врбица“.
Ова врста дечије одеће је временом претрпела извесне трансформације, али се задржала веома дуго и то како у градским, тако и у сеоским срединама, а њени поједини елементи су и данас присутни на савременој дечијој одећи.
Љубица Отић, музеска саветница, историчарка
Grupa dece, inv.br. 6717
Deca iz Pančeva, inv.br.4748
