Неке плесни спашавају животе, друге убијају. Неке дају специфичан укус сиревима и винима, док због других храна постаје отровна. Неке расту на обореном дрвећу, друге се шире у подрумима, купатилима и по неким предметима. У ствари, плесни се могу наћи свуда – можда удишете њихове споре док читате ове редове.
У подрумским депоима Музеја Војводине, где је смештена збирка Одељења за новију историју (премети углавном из 20. века) појавила се буђ, у зимским месецима. Плесан је била приметна на зидовима, али на жалост, и на одређеном броју предмета били су приметни микроорганизми. Гљивицама су првенствено били интересантни предмети израђени од органског материјала, као што су папир, кожа и текстил.
Пре било каквих третмана конзервације било је неопходно узорковање и изолација врсте микроорганизама. Ове анализе урадила је Микробиолошка лабораторија Технолошког факултета у Новом Саду. Резултати су потврдили присуство гљивица Penicillium, Aspergillus и Fusarium, које су и најкарактеристичније за кућну плесан.
У наредном периоду дезинфекцију и фумигацију подрумских просторија извршиле су лиценциране, стручне службе, а грађавинска санација подрума је у току. У исто време предмети који су били „заражени“ одмах су подвргнути конзерваторском третману.
Предмети израђени од коже такође су били прекривени наслагама микроорганизама.
Третман у кратким цртама:
- Прање у врућој води са неутралним детерџентом.
- Фунгицидни третман са 70% раствором етилалкохола, уз додатак тимола.
- Сушење (на радијатору и феном).
- Натапање предмета специјалним уљима и кремама за одржавање кожне галантерије.
