Девета по реду колективна изложба фоторепортера Објективно биће отворена у четвртак, 23. децембра 2021. године у 19 часова, у Музеју Војводине (Дунавска 37).
Селектор овогодишње изложбе је фотограф Слободан Шушњевић који је, између нешто више од 500 радова, одабрао 86 фотографија од 41 аутора. Овај пут прилику да своја дела јавности представе, поред фоторепортера, имаће и значајни фотографи као и они мање афирмисани који стварају из љубави, али на изузетно високом професионалном нивоу.
Изложбу, коју организују Музеј Војводине и Фото асоцијација Војводине уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, ће отворити покрајинска секретарка, госпођа Драгана Милошевић.
Сви заинтересовани изложбу ће моћи да погледају до 10. јануара 2022. године.
На изложби ће бити заступљени следећи аутори: Александар Камаси, Александар Милутиновић, Александар Василић, Александар Жарков, Ана Батрићевић, Анабела Отош, Андраш Отош, Андреј Пап, Бранислав Лучић, Чила Давид, Дејан Чавић, Дејан Ракић, Драган Лелеш, Душанка Љубојевић, Горан Бендеља, Горан Мулић, Гордана Јовић, Илија Рамић, Иштван Вираг, Јан Вало, Јован Бакмаз, Јован Његовић Дрндак, Марија Ердељи, Маријана Филиповић, Мартин Цандир, Матија Цандир, Нада Мршић, Небојша Есперо Станковић, Ненад Карлић, Ненад Михајловић, Николина Осмић, Петар Лазовић, Радивој Хаџић, Рајко Каришић, Саболч Дудаш, Слађана Пантелић, Снежана Лукић, Вања Фифа, Вероника Вујачић, Желимир Гвојић, Зоран Јовановић.
Реч организатора изложбе Дарка Дозета:
ЗАЈЕДНИЧКИ У СУСРЕТ ПУБЛИЦИ И ЗА СПАС ПРОФЕСИЈЕ
Девету годину за редом окупљамо се у овом формату уз пригодну изложбу. Пре тога колеге фоторепортери су се шест деценија окупљали уочи сваке Нове године, неизменично у редакцијама „Дневника“ и „Мађар Соа“. Све је то било затвореног типа, дакле у потпуној анонимности, без изложби и без публицитета.
Нова времена доносе нови начин живота, нове битке, нове потребе, нове медије и нове обрасце. Редакције које су некада бројале неколико десетина фотографа, сведене су на свега њих неколико. Штавише, неке су их се у потпуности одрекле, а класичне штампане медије скоро у потпуности су заменили електронски медији и друштвене мреже које су постале главни извор инфиормисања.
Управо из тих разлога, у тај до тада затворени круг фоторепортера „Дневника“ и „Мађар Соа“, постепено су примане и колеге из других редакција. Када се број активних фоторепортера смањио и када је фотографисање постало доступно свима, уредници фотографије ових кућа, у договору са виђенијим колегама, донели су одлуку да годишње дружење промени формат и да постане годишња изложба на којој ће се јавности указати да – иако је фотографисање доступно сваком – ипак постоје људи који су за то школовани, којима је то професија и који то раде на највишем нивоу.
Светски тренд, гашења фотожурнализма као професије, који је чувени амерички магазин „Фото“ на својој насловној страни најавио још 1996. године, стизао је полако и у Србију. Прави аутори су одлазили у пензију, а њихова радна места су гашена. Новим медијима битна је брзина, шокантност и задовољавање форме.
Из свих набројаних разлога, фотографска сцена би требала да се хомогенизује и да квалитетом покуша да се избори у бици са милијардама људи који бесомучно – шкљоцају. Баш зато смо, од ове године, решили да уз фоторепортере на изложби буду заступљени и други аутори који се на један изузетно озбиљан начин баве фотографијом.
