У понедељак, 18. септембра 2023. године, у новим просторијама Савеза Срба у Румунији у Араду, отворен је Музеј Саве Текелије (1761-1842). Сталну поставку је поставио Музеј Војводине, а руководилац пројекта је Милкица Поповић, музејски саветник.
Сарадња између Музеја Војводине и Савеза Срба у Румунији има дугу традицију. Пре више од две деценије Музеј Војводине је у родној кући Саве Текелије, у Араду, поставио изложбу посвећену овој знаменитој личности, чији су аутори Љубица Отић и Милкица Поповић, а на коју је зуб времена оставио трага. Нова стална поставка представља осавремењену и редизјнирану стару, али допуњену новим предметима и сазнањима.
Поставка приказује живот и дело првог доктора права код Срба у Угарској, царског саветника, угарског племића, великог народног добротвора, оснивача Текелијанума и првог доживотног председника Матице српске. Изложене слике, цртежи, писма, књиге и документи приказују животни пут овог великана који је потекао из угледне племићке породице чији преци су војничким заслугама прославили име породице Текелија и ван граница Ааустријског царства. Образовање је које је започео у Араду, наставио је у Бечу и Пешти где је стекао титулу доктора правних наука. На историјској сцени је присутан на Темишварском Сабору 1790. године, али и током Првог српског устанка, увек са циљем да помогне својим сународницима. Добротворна мисија Саве Текелије започела је у Араду, а настављана је где је била најпотребнија. Доротворним прилозима помогао је простветне установе попут Карловачке гимназије, Српске православне гимназије у Новом Саду, а основао је и фондацију за школовање синова срских граничарских официра у Војној инжењерској Академији. Помагао је и многе просветне и културне подухвате. Значајни моменти у развоју српске интелигенције и културе наступили су оснивањем Матице српске. Избором Саве Текелије за доживотног председника ове угледне културне установе наступа ера овог знаменитог племића који је својим прилозима обезбедио матичину егзистенцију. Најзначајнија одлука за цео српски народ и за Матицу српску пала је оног тренутка када је основао Текелијанум, први српски интернат високог ранга. До Првог светског рата кроз Текелијанум – Српски Пантеон је прошло 346 питомаца који су постали истакнути јавни и културни радници. Основна одлика свих Текелијиних завештања је да су она, пре свега била намењена просвећивању српског народа. Сава Текелија се и данас слави као народни просветитељ и српски добротвор о чему сведочи и ова изложба.
На изложби важно место заузимају предмети попут реплике грба породице Текелија који је Сава Текелија својеручно израдио 1839. године, а оригинал се чува у Музеју Војводине. Први пут за потребе ове изложбе је начињена реплика свечане парадне одежде Саве Текелије коју је израдила Мср Ерика Јановић, костимограф.
Изложбу прати и реперезентативан каталог који слави живот и дело Саве Текелије. Дизајн ове музејске поставке као и каталога потписује мр Мирослав Шилић.
Милкица Поповић, музејски саветник
