Партизанска штампа са Шушњаревог салаша (други део) - Музеј Војводине

Партизанска штампа са Шушњаревог салаша (други део)

20.10.2021. | Буди одговоран према духу и телу

Штампарија на Шушњаревом салашу, која је постојала од октобра 1943. до септембра 1944, имала је као главни задатак штампање Наше борбе и Слободне Војводине, најважнијих илегалних партизанских листова у Војводини. За нешто мање од годину дана њеног постојања, изашло је 10 бројева Наше борбе и 17 бројева Слободне Војводине, у укупном тиражу од готово 50.000 примерака. Уредник Наше борбе је био Јован Веселинов Жарко, а Слободне Војводине књижевник Јован Поповић.

Штампање новина на тиглу је захтевало много напора и снаге, јер је то био тежак и дуготрајан посао, али су резултати били знатно бољи него приликом штампања на гештетнерима и шапирографима. Партизански штампари су радили у штампарији читав дан и тек су увече излазили из скривене подземне базе на салашу. Ђуро Јаворина је у комаду дрвета израдио заглавља листова, као и ликове Тита и Стаљина који су штампани у појединим бројевима новина. Главни проблем је био недостатак папира, о чему је у једном извештају из јануара 1944. констатовано: „Немамо папира, народ чита штампу у групама, по сокацима, и тако се некако надокнади мали тираж“. Почетни тираж Слободне Војводине и Наше борбе је био око 1.200, да би временом био повећан на преко 2.000 примерака.

Партизанска штампа са Шушњаревог салаша је у сремска села долазила већ сутрадан после штампања, а у Банат и Бачку са неколико дана закашњења. Штампари су листове обично завршавали и паковали у раним поподневним часовима. Посебни пакети са шифрованим адресама су припремани за Банат и Бачку, а посебни за поједине срезове у Срему. Поједини примерци су слати у Босну, где су се бориле војвођанске јединице, па чак и у Италију где су у болницама лечени рањеници из Војводине и других крајева Југославије.

Посебно је значајан првомајски број Наше борбе из 1944. године, са насловном страном на којој је заглавље и петокрака звезда црвене боје. У истом броју је објављена чувена прича књижевника Јована Поповића Пинки је видео Тита, поводом проглашења Бошка Палковљевића Пинкија за народног хероја. Ова приповетка је касније ушла у ђачке читанке.

Као део партизанске пропаганде, Наша борба и Слободна Војводина су заслужни за ширење и јачање покрета отпора у Војводини, афирмисање идеје о војвођанској аутономији и успешно супротстављање свим видовима шовинизма, национализма и међунационалних сукоба. Музеј Војводине чува примерке свих бројева Наше борбе и Слободне Војводине, штампане на Шушњаревом салашу у Срему.

Др Александар Хорват, кустос – историчар

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja