Константин Коста Нађ рођен је у Петроварадину 11. априла 1911. Завршио је подофицирску школу у Билећи, где је остао да ради, али је због левичарских идеја убрзо био отпуштен из војске. Године 1937. одлази у добровољце у Шпанију. Из Шпанског грађанског рата изашао је са чином капетана. Дуже време је провео у логору за интербригадисте у Француској. После капитулације Француске, преко Немачке, пребацује се ка Југославији, у коју стиже после Априлског рата. Одмах се укључује у подизање устанка у околини Карловца.
Септембра 1941. постаје члан Главног штаба НОПО-а за Босну и Херцеговину. Новембра 1942. јединице под његовом командом ослобађају Бихаћ. Убрзо потом постављен је за команданта новоформираног Првог босанског корпуса. Маја 1943, када су уведени чинови у НОВЈ, постаје пуковник, а касније генерал-лајтнант. Почетком 1944. постављен је за команданта Главног штаба Војводине, а јануара 1945. постаје командант новоформиране 3. Армије ЈА.
Током јесени 1944. садејствује са јединицама Црвене армије у Београдској и Батинској операцији, а као командант III армије води операције на подручју Славоније, Подравине и Штајерске. У периоду од 9. до 15. маја 1945. организује сламање последњег немачко-усташког отпора, у троуглу Клагенфурт–Цеље–Марибор.
После рата је остао у војној служби. Пензионисан је 1971. са чином генерала армије. За народног хероја је проглашен 1951. Преминуо је 1986. године.
Његов изложени пиштољ је валтер ППК. Уведен је у наоружање немачке полиције 1929. године, као оружје за полицијске детективе у цивилу. Касније је коришћен и у војсци. Као изузетно популаран модел, производи се и данас.
