Плакат Усташа-хрватски ослободилачки покрет - Музеј Војводине

Плакат Усташа-хрватски ослободилачки покрет

30.06.2021. | Буди одговоран према духу и телу

Плакат Усташа-хрватски ослободилачки покрет. Браћо Хрвати!

Независна Држава Хрватска (НДХ) је била марионетска Сила Осовине која је за време Другог светског рата, од 1941. до 1945. постојала на подручју данашње Босне и Херцеговине, највећег дела данашње Хрватске и мањег дела данашње Србије. На челу јој је био Фашистички усташки покрет на челу са Антом Павелићем који је био њен вођа, односно поглавник.

НДХ је била члан Сила Осовине и од самог настанка је водила репресивну унутрашњу политику према непожељним етничким групама, што се у случају јеврејске заједнице одразило кроз Холокауст, а покушај физичке елиминације Србије довео до оружаног отпора. Масовна репресија, убиства као и поклањање територија суседним државама: Далмације Италији, а Међумурја Мађарској је резултирало општим устанком против омраженог режима о чему новине пишу већ 1942. године, тако да НДХ никада није успела остварити пуну власт над својом територијом.

Устаничке снаге су већ током 1942. год. успеле да униште снаге НДХ и протерају их са великог дела њене територије, чиме су знатно смањени усташки покољи. У почетку, Немци су имали само једну некомплетну дивизију за помоћ снагама НДХ (718. дивизију). До краја 1942. на територији НДХ већ је било седам немачких дивизија, а у децембру 1943. године тринаест, уз пет самосталних пукова, у саставу 2. Оклопне армије.

НДХ нестаје с војнополитичке позорнице 1945, након војничког пораза од стране југословенских партизана чиме је обновљена Југославија.

Бивши аустроугарски пуковник Славко Кватернек, након уласка Немаца у Загреб 10. 4. 1941. проглашава НДХ и тај датум ће се узети као дан стварања, иако је из историјске перспективе потпуно неважан, пошто на састанку 12. 4. 1941. Адолф Хитлер доноси одлуку о томе. Десетак дана касније на састанку италијанских и немачких дипломата доноси се одлука о такозваној бечкој линији, то јест подели НДХ на подручја контроле. Северни део „државе“ постаје тако зона утицаја Немачке због важне железничке пруге Аустрија-Београд-Грчка, док Италија добија сиромашнији, јужни део. Покушај немачког наговарања Влатка Мачека председника ХСС 6./7. 4. 1941. ће пропасти када он одбије да постане вођа НДХ због свог уверења да ће Немачка изгубити рат и због услова које су Немци поставили. Након тог одбијања, Немци ће поставити на власт у „држави“ Усташе и Анту Павелића, који су до тада живели у Италији.

Расположење Усташа о Хитлеровој понуди је вероватно најбоље описао Павелићев заменик Миле Будак у разговору сa кипаром Иваном Мештровићем речима: „Предлог о стварању независне Хрватске ја ћу потписати одмах без обзира да ли ће она бити створена уз помоћ Немаца, Британаца или самог Луцифера. Ја ћу потписати одмах и да Хрватска буде комунистичка држава под увјетом да је слободна и независна.“

Проглашење самосталности је довело до одушевљења већег дела Хрвата, али и до противљења другог дела (Хрватско приморје је затражило италијанску анексију), тако да већ 29. 4. 1941. год. италијански дипломата и бивши конзул у Сарајеву Marcello Zuccolina говори како нова држава постоји само уз помоћ немачких бајонета што ће бити потврђено и од немачког представника генерала који ће додатно изјавити да би ХСС преузео власт када би се Немци повукли. У јулу 1941. ће Edmund Glaise von Horstenau изјавити како је штета што је упропаштен априлски ентузијазам за независном државом, тако да сад Хрвати посматрају нови режим као највећу могућу несрећу која им се могла догодити. Одговорни политичари из међуратног периода, на пример Влатко Мачек остали су по страни док су власт преузимали фанатици и претварали државу у инструмент терора и геноцида.

Током нирнбершких суђења један од разлога за доношење одлуке против НДХ као државе биће популарност Усташа, које 10. 4. 1941. подржава само 5 посто становништва.

У Музеју Војводине се налази плакат Усташа-Хрватски ослободилачки покрет. Браћо Хрвати! – где се усташки покрет за Велику жупу Вуку-Вуковар обраћа хрватском народу који је вековима био потлачен и тежио је за својом слободом и државном самосталношћу. Захваљујући Великом Поглавнику Анти Павелићу остварила им се дуго очекивана жеља. Усташки покрет због тога позива све Хрвате да испуне дужност према хрватској држави и ступе у Усташки покрет.

Татјана Стојков, кустос – историчар

Прочитајте још

Ukidanje pečata
Pretrazivac kulturnog nasledja