Међународна организација Црвеног крста основана је у Женеви 1863. године, а основна начела: хуманост, непристрасност, неутралност, независност, добровољност, јединство и универзалност у тешким временима од великог су значаја. Српско друштво Црвеног крста основано је 6. фебруара 1876. године, а на простору данашње Војводине деловало је од 1881. Друштво Црвеног крста Угарске. Исте, 1881. године, основана је Добротворна задруга Српкиња Новосаткиња, која је била и прва хуманитарна организација у Новом Саду, која је прихватила начела међународнe организације Црвеног крста. Задруга је пружала помоћ старим, болесним и сиромашним лицима и интензивно радила на здравственом просвећивању народа у борби против туберкулозе и других заразних болести. Поред тога, организовала је бројне друштвене догађаје, на којима су прикупљани добровољни прилози. Многе чланице овог друштва биле су, истовремено, и чланице Друштва Црвеног крста Угарске.
Формирањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године настало је Друштво Црвеног крста Срба, Хрвата и Словенаца, у чијем саставу је деловало и Новосадско Друштво Црвеног крста. Као и пре рата, многе чланице Добротворне задруге Српкиња Новосаткиња биле су истовремено и чланице Црвеног крста, а бавиле су се припремањем хране за школску децу, вођењем народне кухиње и другим хуманитарним акцијама. Најактивније чланице Добротворне задруге и Друштва Црвеног крста биле су Дора Дунђерски, Нана Натошевић и Вида Вулко Варађанин.
О раду Новосадског Друштва Црвеног крста у међуратном периоду, сведочи нам педесет један плакат, које јe Маријa Ралетић Рајичић, 2018. године поклонила Музеју Војводине. Плакати су припадали Маријиној прабаки Види Вулко Варађанин, чланици Управног одбора Добротворне задруге Српкиња Новосаткиња и дугогодишњој председници Црвеног крста у Новом Саду између два светска рата.
Већина плаката представљала је позиве грађанима Новог Сада и Петроварадина да присуствују бројним хуманитарним програмима: концертима, чајанкама, забавама, игранкама, а циљ je био прикупљање прилога за помоћ угроженим лицима
Поред различитих појединачних идејних решења, за све плакате је заједничко присуство симбола Црвеног крста и текстови црвене и црне боје (осим једног, плаве боје). Сви плакати садрже информације о догађају, учесницима, времену и месту одржавања, а циљ је наравно био прикупљање помоћи. Тако Плакат Новосадског месног одбора друштва Црвеног крста, штампан 1926. године истиче да Месни одбор Црвеног крста у Новом Саду 5. фебруара 1926. прославља педесетогодишњицу Српског друштва Црвеног крста. На средини је знак Црвеног крста. У тексту се наводи програм свечаности и позив Новосађанима да присуствују прослави и својим прилозима помогну Црвени крст.
Поред плаката Месног одбора Црвеног крста у Новом Саду, сачувани су и плакати које је штампао Црвени крст Краљевине СХС, односно Краљевине Југославије и прослеђивао месним одборимa широм земље.
Плакат Црвеног крста, поводом недеље Црвеног крста од 3. до 10. јуна штампан је 1928. године, а у горњем делу садржи цртеж са сценама помоћи Црвеног крста. Упућен је народу Краљевине СХС. На плакату је присутан симбол Црвеног крста. У тексту, испод цртежа стоји:“Сви наши суграђани и наше суграђанке, којима је познат значај Црвеног крста и који су његову помоћ осетили за време ратова и у поплавама, глади, земљотресима и у другим недаћама, сви они осећају, како сам Бог даје снагу Црвеном крсту“. Комбинацијом цртежа и текста истакнута је улога и значај Црвеног крста.
На Плакату Главног одбора друштва Црвенога Крста Краљевине С.Х.С. штампаном 1925. године, симбол Црвеног крста је доминантан и прати цео текст. Овим плакатом, обавештени су Пријатељи милосрђа и народног здравља, пријатељи Црвеног Крста, да је донета одлука да 8. јун, дан венчања краља Александра I и краљице Марије буде дан када се у целој земљи организује прикључење нових сарадника и прикупљање прилога за помоћ, па је кључна порука плаката и организације била: Помозите нам помоћи!
