У петак, 5. маја 2017. године, у 12 сати, у кино сали у Дунавској 37, биће представљен Поклон легат Јована Дејановића.
ПОКЛОН ЛЕГАТ ЈОВАНА ДЕЈАНОВИЋА
Као баштиник културне прошлости ових простора, Музеј Војводине је у јавности препознат као институција од поверења. То се најбоље види кроз бројне дарове, поклон-збирке и легате који омогућавају да се музејски фондови континуирано развијају у циљу стицања богатије и слојевитије представе о прошлости.
Музеј Војводине ове године је имао ту част да добије Легат Јована Дејановића, чувеног новосадског градоначелника за време чијег управљања (у периоду од 1974. до 1982) је значајно унапређен рад комуналних служби, као и привредни, просветно-културни и спортски развој Новог Сада. Подсећања ради, залагењем енергичног градоначелника, изграђен је Мост Слободе, Спортски центар „Војводина“ – популарни СПЕНС, Српско народно позориште је након пола века, коначно добило свој нови дом, а озелењавањем је улепшан центар града.
Легат Јована Дејановића се састоји од мноштва вредних предмета, фотографија и докумената кроз које се рефлектује новија историја Новог Сада у годинама његове радикалне трансформације, која је са собом носила сву двозначност модернизације и урбаног развоја 20. века. У питању је Легат који садржи преко 2000 фотографија и око стотину одликовања, повеља, плакета и сличних признања везаних за друштвено-политички ангажман Јована Дејановића, не само као градоначелника, већ и као истакнутог функционера различитих градских, покрајинских, републичких и савезних организација политичког, спортског, културног и друштвеног карактера. У Легату се поред споменутих предмета налазе и несвакидашњи предмети од значајне музеолошке вредности, као што су спомен-плакете градова побратима Новог Сада, кључеви града Сан Франциска и Темишвара, спомен-кључеви СПЕНС-а, спомен-повеља са отварања Моста слободе, предмети и документа са дочека нове године 1977. на којем је присуствовао и Ј.Б.Тито итд.
Јован Дејановић, који ове године пуни деведесет година, рођен је 1927. године у колонистичком насељу Велебит, код Кањиже. За време мађарске окупације, са целом породицом је био интерниран у шарварском логору. Са групом деце пуштен је из логора, залагањем Српске православне црквене општине, али је две године касније поново послат у радни логор Хершинг у Аустрији, где је и дочекао ослобођење. После рата истицао се као руководилац у многим друштвено-политичким организацијама (СКОЈ, Народна омладина, Социјалистички Савез радног народа), где је показао своје лидерске способности. Након два мандата на месту градоначелника, био је члан председништва Сталне конференције градова Југославије, а био је и посланик Скупштине Војводине и Скупштине Југославије.
